1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Fiskalna unija uprkos svemu

Idućeg ponedeljka (30.1.) skoro svi šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije usvojiće novi sporazum o Fiskalnoj uniji. Nemačka je uverena da će sve proći glatko. A šta je zapravo Fiskalna unija?

Nikola Sarkozi i Angela Merkel

Nikola Sarkozi i Angela Merkel

Na poslednjem samitu Evropske unije u decembru 2011. kancelarka Angela Merkel je sa radošću rekla da je dogovor zemalja EU, izuzev Velike Britanije, proboj u trajnom rešavanju dužničke krize. U međuvremenu je dogovoren i tekst ugovora (u rekordnom roku za EU) koji, doduše, ne sadrži sve zahteve tvoraca ideje o fiskalnom paktu - Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Šef Bundesbanke Jens Vajdman u međuvremeno govori još samo o važnom „doprinosu“ u rešavanju krize.

Dejvid Kameron

Dejvid Kameron

Demohrišćanski poslanik u Evropskog parlamenta Elmar Brok, inače učesnik u pregovorima, smatra da je pakt važan za uspeh, ali da nije i dovoljan: „Verujem da je sada moguće automatizmom pokrenuti sankcije i procese protiv dužnika. Paktom je očuvana i metoda zajedništva, tako da ne može doći do podele Evrope.“

Pakt mimo evropskih sporazuma

Pakt će biti zaključen mimo evropskih sporazuma, jer je Velika Britanija uložila veto protiv pakta. Britanski premijer Dejvid Kameron pribojavao se gubitka nacionalnog budžetskog suvereniteta. I zaista, Fiskalni pakt ubuduće predviđa automatske kazne pri visokom deficitu u državnim budžetima. Osim toga, biće uvedena kočnica za dugove, koja dugoročno treba da dovede do uravnoteženijih budžeta. To je posebno bilo važno kancelarki Merkel. Uostalom, Nemačka ima takvu kočnicu za dugove već u Ustavu. Optužbe da drugima želi da nametne svoju volju, jer predstavlja najveću zemlju evro-zone, Angela Merkel odbacuje:

Oli Ren

Oli Ren

„Nijedna zemlja ne može drugoj da izdaje propise u ovoj oblasti. Ali moramo zajedno da diskutujemo. A tu ne možemo samo da gledamo i kažemo, svako će već ispravno postupiti. Mi smo spremni i da učimo jedni od drugih. To nema nikakve veze sa dominantnošću. A to što smo sada tako veliki, nije naša krivica.“

Osim kočnice za dugove, odnosno propisa za smanjenje deficita i privređivanja bez dugova, propisi Fiskalne unije nisu baš tako novi. Oli Ren, evropski komesar za ekonomiju, rekao je da je 99 odsto odredaba novog Pakta već važeće pravo EU. Reč je o tome da se sve to još jednom istakne.

„Fiskalni pakt je u osnovi obavezivanje na budžetsku disciplinu putem nacionalnih parlamenata država članica EU. To je njegova suština. Ali Pakt će opstajati prevashodno kroz već postojeća pravila i zakone“, rekao je Oli Ren.

Ko to može da kontroliše?

Samo države koje pristupe Fiskalnom paktu, ubuduće će dobijati pomoć iz Paketa spasa 17 država evro-zone. Već za godinu dana bi Ugovor trebalo da stupi na snagu ratifikacijom u nacionalnim parlamentima. Čak i to bi bilo rekordno kratko vreme za EU.

Žoze Manuel Barozo

Žoze Manuel Barozo

Stručnjaci se slažu da Ugovor nije od pomoći u aktuelnoj krizi, i da će delovati tek u budućnosti. Žan Pisani Feri iz briselskog trusta mozgova „Bruegel“ smatra da je dalek put do prave Fiskalne unije: „Neće se praviti zajednički dugovi, kada ne može da se kontroliše šta rade drugi partneri. Ko to može da kontroliše? To mora biti jedna institucija EU ili evro-zone sa političkim legitimitetom. Znači potrebno nam je više političke integracije. Nasuprot tome, nema volje za dalju integraciju u evro-zoni, posebno ne u Francuskoj.“

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, upozorava da Fiskalnim paktom ne bi trebalo da nastanu nove institucije, koje bi mogle da budu konkurencija već postojećim zajedničkim strukturama. Barozo kaže da bi sve drugo podsticalo zabunu: „Novi međunarodni sporazum mora da poštuje pravni sistem, metode zajedništva i institucije EU. On mora na kraju da bude više evropski, a ne manje.“

Autori: Bernd Riegert / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM