EU i Nemačka: Bez odgovora na hitna pitanja

Svetlo na kraju tunela. Svetlo nade da će Evropa prevazići najtežu krizu nakon Drugog svetskog rata i da će iz nje čak izaći ojačana. To svetlo je nemačka kancelarka Angela Merkel, govoreći u Parlamentu, opisala u lepim bojama.

Evropska unija je odlučila da formira uniju, koja bi bila faktor stabilnosti i da se 20 godina nakon osnivanja monetarne unije i dalje pridržava pravila zdrave fiskalne politike, rekla je Merkelova. To može tako da bude jer bez više stabilnosti i razumne fiskalne politike EU neće preživeti. Tvrdnje da je novi ugovor, kojem nije pristupila Velika Britanija, odgovor na brojna pitanja koja su u vezi sa prevazilaženjem krize, je u najmanju ruku rizičan.

Nekoliko dana nakon Samita Evropske unije skepsa raste. Vrednost deonica na berzama pada, baš kao i očekivanja od privrednog rasta. Kamate na državne obveznice, na primer Italije, ponovo rastu. Ovako ne izgleda imati poverenje. Ono na žalost nije uspeo da povrati ni poslednji Samit EU. Još uvek je nejasno na koji način dužnička kriza treba da bude prevaziđena u narednim mesecima, dok se pregovara o novom fiskalnom paketu. Istovremeno, bankarska kriza u Evropi dobija sve opasniju formu. Nemačka vlada je ponovo stavila u funkciju Fond za spas banaka i to s dobrim razlogom.

Kamen temeljac u prevazilaženju krize sada bi trebalo da bude Međunarodni monetarni fond. Nemačka centralna banka trebalo bi da obezbedi 45 milijardi evra, ali se ona tome protivi jer cela konstrukcija izgleda kao da se njome krše važna pravila. Kancelarka o tom konfliktu nije rekla ni reči. Bila je to greška. Već do narednog ponedjeljka (19.12.) sedamnaest zemalja evro-zone trebalo bi da prikupe 150 milijardi evra kao dodatni novac namenjen spasavanju ugroženih. Ali to neće funkcionisati, ako se o problemu smrtno ćuti.

Drugačija viđenja

Zajedničko preuzimanje dugova preko tzv. evro-obveznica, dakle uvođenje zajedničkih obveznica zemalja evro-zone, nemačka kancelarka je odbila. To bi, iako je to opozicija žestoko tražila, bilo pogrešno sredstvo jer bi u korenu saseklo svaki pokušaj sprovođenja štedljive budžetske politike u zemljama u krizi, rekla je Merkelova. Ono što ona nije rekla jeste da evro-obveznice u svojoj oslabljenoj formi već odavno postoje. Masovna kupovina državnih obveznica Grčke, Irske, Portugala, Španije i Italije od strane Evropske centralne banke nije ništa drugo nego podruštvljavanje dugova.

Šefovi država i vlada prećutno dozvoljavaju da Evropska centralna banka to i dalje čini. Kada to ona ne bi činila verovatno bi se evro-zona već raspala. O budućoj ulozi Evropske centralne banke na prošlom Samitu EU se nije govorilo, ako je verovati Angeli Merkel. Njen francuski kolega, predsednik Nikola Sarkozi, vidi to, međutim, drugačije. On tvrdi da će Evropska centralna banka najkasnije polovinom naredne godine preuzeti upravljanje Evropskim fondom za spas evra.

Šta je onda ovde ispravno? SAD, Velika Britanija i veliki broj učesnika na tržištu, ali i ekonomista i dalje zahtevaju da Evropska centralna banka daje velike količine novca da bi spasila zemlje koje su u krizi. Nemačka kancelarka to i dalje odbija. Samo, koliko dugo će to ona još moći da izdrži?

Čini se da je svetlo na kraju tunela tu. Stabilna fiskalna unija bila bi veliki napredak. Ipak, tunel je još uvek dug. Kako da se kroz njega prođe, a da se pri tom monetarna unija ne raspadne? Na to pitanje, tokom debate u Bundestagu, nisu mogli da odgovore ni kancelarka ni opozicija.

Komentar: Bernd Rigert
Odgovorni urednik: Ivan Đerković