1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evropi nije potreban evro?

Nakon što je u prethodnoj knjizi „Nemačka ukida sama sebe“ objavio sporne teze o integraciji stranaca, Tilo Saracin se u novoj obračunava sa zajedničkom evropskom valutom i uspostavlja vezu sa nacističkom prošlošću.

Tilo Saracin i njegova izdavačka kuća, nisu mogli da izaberu bolji trenutak za objavljivanje nove knjige. Evro, 13 godina stara zajednička valuta, nalazi se u krizi i sve veći broj Nemaca spreman je da prihvati kritiku evra. Saracinu je, dakle, obezbeđen aplauz redovnih gostiju po kafanama i ostalim sastajalištima običnih ljudi.

Za razliku od teza o muslimanima koji nisu spremni da se integrišu u nemačko društvo, o mladim devojkama sa maramama, o određenim genima itd, Saracin sada piše o stvarima o kojima i te kako ima pojma. Taj ekonomista, koji je nakon spornih teza o imigracionoj politici napustio posao u Bundesbanci, radio je u Ministarstvu finansija gde je pripremao i monetarnu uniju.

Saracinov obračun sa evrom

U knjizi „Evropi nije potreban evro – kako su nas političke želje odvele u krizu“, 67-godišnji bivši bankar i političar nemačkih socijaldemokrata, obračunava se sa Evropskom monetarnom unijom. U diskusiji na nemačkoj televiziji on je izjavio:

Prethodna Saracinova knjiga podigla veliku prašinu u Nemačkoj

Prethodna Saracinova knjiga podigla veliku prašinu u Nemačkoj

„Sve što imamo, mir, slobodu, blagostanje, privredni rast, trgovinsku integraciju – sve je to pre uvođenja evra dobro funkcionisalo. Od kako imamo zajedničku valutu, evro-zona se relativno dezintegrisala. Naši odnosi su bolji sa onima van evro-zone, ne samo zato što tamo imamo naša izvozna tržišta, već i zato što ostale zemlje sa zajedničkom valutom, Francuska, Španija, Italija, gore izlaze na kraj od nas i zato njihov uvoz kod nas gubi na konkurentnosti…“

Bolja saradnja sa zemljama van evro-zone

Svi bitni elementi ekonomske i evropske integracije nezavisni su od zajedničke valute, tvrdi Saracin. Kao primere on navodi Švedsku, Švajcarsku pa čak i Englesku. Prema njegovoj oceni „Nemačka nije imala nikakve koristi od evra, što ne znači da je on za nju bio štetan, ali je za ostale zemlje doneo rizike i negativne strane i to izaziva nezadovoljstvo i nemir u Evropi.“

Saracin time pobija tezu Angele Merkel koja je izjavila: „Ako propadne evro, propašće i Evropa“. Prema njegovoj oceni, Evropa je uspešna ako vlada mir, ako u evropskim zemljama demokratija ostaje stabilna i dalje se učvršćuje, ako ljudi vlastitom snagom mogu da poboljšaju uslove života, ako imaju posao i mogu da žive od plodova svoga rada.

Holokaost i evro

U knjizi na 464 stranica, Saracin se osvrće i na nacističku prošlost Nemačke. Dilema Nemačke jeste da je ona zarobljenik krivice posleratnog vremena. Bez moralnog tereta nacističkog doba, šezdesetogodišnje oduševljenje za Evropu ne može se objasniti.

Prema njegovoj oceni, to oduševljenje može se objasniti samo činjenicom da Nemci veruju da se krivica za holokaust i Svetski rat, i da se mogu iskupiti samo ako se sve, svi nemački interesi, pa čak i novac, stave u evropske ruke. Zato je Saracin protivnik, na primer, državnog zajma: „Ja se tome protivim. Da mi još preuzimamo dugove ostalih zemalja, sa time se nikako ne slažem…“

Grčka mora sama da pronađe svoj put

Problem Grčke je, po njegovom mišljenju, egoizam i korupcija praktično cele političke klase. „Mi spolja tu ništa ne možemo da promenimo, ako elite u Grčkoj to ne žele“, kaže Saracin. Evropa mora da prestane da šalje novac Grčkoj, ona mora da pusti Grke da sami iznađu svoj put.

Reakcije na Sarazinovu knjigu, već su brojne i burne. Ali o tome, možda, drugom prilikom.

Autorka: Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković