„Turci osvajaju Nemačku kao Kosovari Kosovo!“

Sve je počelo intervjuom koji je bivši dugogodišnji berlinski senator Tilo Saracin dao časopisu "Letr internasional". (Treba napomenuti da Berlin ima status savezne pokrajine u kojoj se vlada naziva senatom, a njeni članovi senatorima). Saracin je odnedavno član upravnog odbora Nemačke savezne banke „Bundesbank“. Zgražavanje su posebno izazvale sledeće dve rečenice: "Turci osvajaju Nemačku isto tako kao što su Kosovari osvojili Kosovo - pomoću visoke stope nataliteta" i "Ne moram odati priznanje nikome ko živi od države, a tu istu državu ne prihvata, ne brine se kako treba za obrazovanje svoje dece i stalno proizvodi nove male devojčice s feredžama."

Kako se moglo i očekivati, odmah su usledile oštre reakcije. Nemačka savezna banka odmah se ogradila od tih i sličnih izjava, a i iz Saracinove Socijaldemokratske stranke (SPD) stigle su žestoke kritike. Nekoliko članova čak je zatražilo njegovo izbacivanje iz stranke. Socijaldemokratski političar Vural Eger je komentarisao: "Šokiran sam. Njegove reči su sramotne, odvratne i skandalozne." Kritičarima su se pridružili i sindikati i turska zajednica u Nemačkoj. Predsednik uprave jednog od najuticajnijih nemačkih sindikata ver.di Uve Fulong nazvao je Saracinove izjave "skandaloznim" i "desničarskim“.

Izjave nisu baš „uspele“

Saracin se javno izvinio u četvrtak (1.10.) i rekao da njegove reči treba promatrati u kontekstu. On je priznao da te izjave nisu baš "uspele", ali se svejedno poziva na podatke prema kojima u problematičnim delovima Berlina, pretežno naseljenim strancima, polovina stanovnika živi od socijalne pomoći, dok je prosek za čitav Berlin "samo" 20 posto. Takođe je ponovio kako se problem integracije stranaca može rešiti samo uspešnom integracijom dece doseljenika u nemačko socijalno okruženje: "Oni moraju da idu u školu, govore nemački i napreduju uz pomoć obrazovanja."

Predsednik Nemačke savezne banke Aksel Veber je od Saracina zatražio da "razmisli o ostavci" na funkciju člana upravnog odbora te ustanove budući da njegovo ponašanje, kako kaže Veber, "nije u skladu s ciljevima Bundesbanke". On je dodao da članove upravnog odbora određuje politika, pa ih zato samo ona može i smeniti.

Berlinsko Državno tužilaštvo je bez obzira na izvinjenje najavilo da će preispitati ima li razloga za pokretanje kaznenog postupka protiv Tila Saracina.

mlj/sbl/dpa/ap/reuters

Povodom ovog slučaja pročitajte komentar Dojče velea

Dve činjenice su nesporne – Nemačkoj su potrebni doseljenici ukoliko želi da obezbedi privredni rast i očuva blagostanje i, druga, integracija stranaca nije optimalna. Znanje jezika je ključ integracije. Međutim, mnogi stranci godinama posle dolaska ne govore nemački, jer žive u paralelnom društvu – kupuju kod sunarodnika, gledaju preko satelita televizijski program iz domovine. Mnogi građani su zabrinuti zbog toga – dvostruko više dece stranaca napušta školu pre završetka što predstavlja socijalnu bombu. Bez kvalifikacija, naime, nema posla.

Integracija stranaca u Nemačkoj nije optimalna

Međutim, Nemci se i dan danas muče sa temom integracija – u raspravi postoje dva ekstrema: jedni tvrde da problem uopšte ne postoji, drugi ga uopštavaju i time zastupaju rasističke stavove. Upravo tu grešku napravio je Tilo Saracin. Sedamdeset odsto Turaka i 90 odsto Arapa u Berlinu proglasio je agresivnim i atavističkim i pitao se o koeficijentu inteligencije Jevreja iz istočne Evrope.

Pošto je Saracin član uprave državne ustanove, Savezne banke, on bi, zbog svega toga, morao da podnese ostavku. Međutim, narušeni ugled Savezne banke nije osnovni problem.

Problem je, zapravo, u tome što je Saracin ponovo onemogućio stvarnu raspravu o problemu integracije u Nemačkoj. Svako ko se saglasi sa suštinom njegovih kritika izlaže se opasnosti da bude optužen za rasizam. Svako ko ga kritikuje ograničava se na kritiku izbora reči i ostavlja po strani problem – kao i da ne postoji. Ta komunikacijska zamka onemogućava pravu raspravu što se jednog dana može pokazati kao kobna greška. Naime, ostaje činjenica da integracija stranaca u Nemačkoj nije optimalna, čak i ako niko nije spreman da to jasno i glasno kaže.

autor: Feliks Štajner

odg. urednica: Sanja Blagojević