Dugo putovanje u Evropsku uniju | Politika | DW | 13.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dugo putovanje u Evropsku uniju

Jasno je da će do novog proširenja EU proći dosta vremena. Zato najvažnije pitanje nije „kad će se ući“ već „šta će se dešavati u sobi za čekanje“. Zato je neophodno da obe strane ostanu zainteresovane i angažovane.

Iako će evropski zvaničnici redom reći da je proširenje Evropske unije jedna od najuspešnijih evropskih politika i da evropski projekat nije završen bez Balkana u Uniji, analitičari upozoravaju da „motor integracija“ gubi svoju snagu i to alarmantnom brzinom. Posle ulaska Hrvatske kroz „nikad uža“ vrata EU, na Balkanu je počela da se formira slika tzv „dvobrzinskog proširenja“. Prvu grupu, onih koji „idu napred“, čine Crna Gora, Srbija i Albanija, dok su „u pozadini“ Bosna i Hercegovina, Makedonija i Kosovo. U Centru za evropsku politiku (EPC) taj trend vide kao jedan od ključnih problema evrointegracionom procesu.

„Ako se takav trend nastavi neće postojati perspektiva za pozitivan takmičarski pritisak između te dve grupe niti među zemalja u grupi koja zaostaje“, kaže u razgovoru za Dojöe vele Korina Stratulat analitičarka EPC i koordinator Balkanskog foruma. „Dok prva grupa napreduje, druga čak ide u suprotnom pravcu i nazaduje. To se posebno odnosi na BiH i Makedoniju. Ni one zemlje koje zaostaju ne mogu da se okrenu jedna drugoj i nađu inspiraciju da krenu napred jer su im situacije toliko različite.“

Ko vodi proces proširenja u EU?

Dok još ostaje da se vidi da li će proširenje nastaviti da se dalje oblikuje u „dve brzine“, što, prema rečima Korine Stratulat, nije optimističan scenario, ono što predstavlja drugi problem i što jeste već faktičko stanje stvari, jeste tzv „nacionalizacija procesa proširenja“. Procs proširenja sve više vodi Savet EU, a sve manje Evropska komisija. Savet je taj koji postavlja uslove i kriterijume. To se pogotovo odnosi na Nemačku i njen Bundestag koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocenjivanju progresa u regionu.

„Može se reći da je na taj način proces proširenja inkluzivniji i demokratičniji, jer se pitaju nacionalni parlamenti zemalja članica, ali tu postoji rizik od preteranog mešanja sa tehnokratskim procedurama i čestim blokadama. Proces je tako često usporen, ne samo zbog problema u regionu Balkana, već i zbog prepreka koje se prave u zemljama-članicama. To proces proširenje čini nepredvidljivim i utiče na njegovu verodostojnost“, objašnjava Stratulat.

Šta konkretno znače poruke iz Brisela za Balkan?

Treći ključni problem evrointegracija na Balkanu vidi se u retorici Evropske unije. U Centru za evropsku politiku kažu da EU govori „prave stvari“, kao što su „insistiranje na promociji demokratije“ ili „ želja za prosperitetom u regionu“… „Sve su to dobri ciljevi, ali šta to konkretno znači za život ljudi u regionu?“, pita Korina Stratulat u svom poslednjem izveštaju o politici proširenja EU na Balkanu. „Važno je da se postave konkretni ciljevi koji će napraviti konkretnu razliku u životima ljudi na Balkanu i koji će, na terenu, demonstrirati vrednosti proširenja i integracija EU. Važno je da proširenje postane prvi izbor ljudi i da zemlje ostanu zainteresovane i iskreno nastave putem ka EU.“

Kako održati proces proširenja?

U Centru za evropsku politiku u Briselu ukazuju da bi zemlje Zapadnog Balkana brže napredovale na svom evropskom putu kada bi mogle da premoste međusobne razlike po tom pitanju, uoče i nauče zajedničke lekcije i među sobom pronađu inspiraciju. Istovremeno, postoji i potreba da zemlje članice Evropske unije budu svesne međusobne zavisnosti i u izazovima i u mogućnostima koje EU ima sa Balkanom i kao takve budu više angažovane. To se odnosi ne samo na Nemačku, potpomognutu Velikom Britanijom, već na svih 28 članica. Sa druge strane, od EU se očekuje da sve zemlje aspirante za članstvo, bez obzira na njihov stepen integracije, angažuje na konkretnim poslovima – onim koji će imati odraz na život ljudi na Balkanu, kao što je transport, energija ili obrazovanje.

„Potrebno je da se nađe način da se i region Balkana, ali i Evropska unija drže angažovanim i vezanim za proces proširenja. Jasno je da će proteći dosta vremena do sledećeg ulaska u EU. Nije pitanje da li će ga biti, već kada i kako i Balkan i EU održati aktivnim i zainteresovanim za taj proces“, zaključuje Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u razgovoru za Dojče vele.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković