Ko je gde na evro-putu? | Evropa | DW | 16.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ko je gde na evro-putu?

Zemlje Zapadnog Balkana danas (16.10.) dobijaju „ocene“ za napredak u evrointegracijama.Pohvalama Evropske komisije (EK) mogu se nadati Crna Gora, Srbija, Kosovo, Albanija i Makedonija, a BiH kritikama.

U kalendaru Evropske unije sredina oktobra rezervisana je za najznačajnije godišnje dešavanje u oblasti evropske politike proširenja. Evropska komisija danas (16.10.) usvaja izveštaje o napretku koji su, u godini za nama, ostvarile zemlje koje se nalaze u procesu evrointegracija. Istovremeno se predstavljaju i osnovni principi strategije proširenja EU za sledeću godinu.

Ovogodišnji izveštaj, prema rečima komesara za proširenje Štefana Filea, staviće fokus na nekoliko stvari, počev od ulaska Hrvatske u EU, što se navodi kao primer „transformativne moći proširenja preko verodostojnosti politike proširenja“, koja opstaje uprkos finansijskoj krizi, do ponovljene predanosti Evropske komisije evropskom putu zemalja Zapadnog Balkana:

„Imamo novi moto za ovogodišnji izveštaj o napretku, a on glasi: 'osnovno na prvom mestu'. A osnovno u procesu pristupanja su vladavina prava, borba protiv korupcije , ali i ekonomska pitanja. Želimo da zemlje-kandidati ulaze u EU i ekonomski pripremljene“, najavio je komesar File.

Ekonomija među prioritetima

Štefan File: Osnovno na prvom mestu - vladavina prava, borba protiv korupcije , ali i ekonomska pitanja

Štefan File: Osnovno na prvom mestu - vladavina prava, borba protiv korupcije , ali i ekonomska pitanja

U Briselu i ove godine ponavljaju da je proces pristupanja Evropskoj uniji postao sveobuhvatniji i zahtevniji. Upravo zbog lekcija naučenih iz prethodnih proširenja, evropska dvadesetosmorka sada pitanja kao što su vladavina prva, jačanje demokratskih institucija, poštovanje osnovnih prava, regionalna saradnja, ali i po prvi put ekonomska pitanja, stavlja pred potencijalne članice kao prioritete.

I dok je oblasti pravosuđa, pravde i sloboda već uvrstila u vrh pristupnih pregovora, EU ovoga puta posebnu pažnju zemljama Zapadnog Balkana skreće na jačanje njihove ekonomske politike, nepostojanje funkcionalne tržišne ekonomije u regionu, visok stepen nezaposlenosti, pogotovo među mladima i neophodnost povratak privrednog rasta.

Od zemalja Zapadnog Balkana Brisel i dalje se očekuju reforme pravosudnog sistema, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanje osnovnih prva, među kojima se posebno insistira na pravu na slobodu medija, izražavanje i pravima manjina. Takođe, poziva se i na tešnju regionalnu saradnju i rešavanje otvorenih pitanja, kako među zemljama regiona, tako i onih koje zemlje u procesu proširenja imaju sa članicama Unije.

Pregled urađenog na Balkanu u 2013.

Kako izveštaj o napretku obuhvata događaje u poslednjih godinu dana, očekuje se da će, pored ulaska Hrvatske u članstvo, značajna pažnja Evropske komisije ovoga puta biti posvećena „briselskom dogovoru“ Beograda i Prištine, kao i odluci Saveta Evropske unije da otvori pregovore o članstvu sa Srbijom, odnosno pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom.

Crna Gora je u godini za nama radila na pripremi za otvaranje poglavlja posvećenih vladavini prava u okviru započetih pregovora o članstvu. Albanija je na putu ka statusu kandidata radila na preporukama Brisela u cilju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. U slučaju Makedonije očekuje se da će Evropska komisija i dalje insistirati na neophodnosti rešavanja pitanja imena u okviru dijaloga kome posreduju UN.

Bosne i Hercegovina i ove godine može očekivati prevashodno kritički izveštaj Evropske komisije, zbog nedostatka političke volje u zemlji za primenu presude u slučaju „Sejdić-Finci“, zbog čega zemlja i dalje zaostaje, kako na svom putu ka Evropskoj uniji, tako i na ekonomskom planu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković