Dobra vest: otpor je sve veći
18. januar 2018.
DW: Vaš naslov za medije glasi ovako: „Borba za ljudska prava je uspešna“. Međutim, ljudska prava se i dalje svakodnevno krše: u Jemenu, Mjanmaru, Turskoj. Gde je tu uspeh?
Vencel Mihalski: Uspeh je tamo gde postoji snažno protivljenje desničarima i autokratama koji pokušavaju da gaze ljudska prava. Na primer, predsednik Sjedinjenih Američkih Država nije mogao da postigne ono što je želeo: blokadu ulaska muslimana u SAD. Zida na granici sa Meksikom još uvek nema, a repatrijacija tzv. „sanjara“, odnosno migranata koji su kao deca ilegalno stigli u SAD, još uvek nije sprovedena. To je znak da se otpor ipak isplati. Tamo gde otpor ne postoji, kao recimo na Filipinima, ili tamo gde tradicionalni aktivisti za zaštitu ljudskih prava i promoteri demokratije zapadnog tipa nisu dovoljno glasni ili su pod pritiskom, događaju se ozbiljna kršenja ljudskih prava, npr. u Jemenu ili u Turskoj.
Ne smemo se dakle osloniti na činjenicu da će se isključivo vlade država pobrinuti za zaštitu ljudskih prava?
Mora se izgraditi civilno društvo. Civilno društvo, ljudi iz pravosuđa, poslanici u parlamentima i opozicija – svako od njih dužan je da se suprotstavi nacionalističkom i nehumanom populizmu. Kada se to dogodi, uspeh je zagarantovan. Pozitivan primer je pobeda Emanuela Makrona u Francuskoj protiv Marin Lepen. Stanje ljudskih prava u Francuskoj bi se sa desno-populističkom vladom znatno pogoršalo. To se ipak nije dogodilo, jer je Makron povukao jasne granice, pokazao da postoji alternativa desničarskom populizmu i uspeo da mobiliše većinu. S druge strane, loš primer je Austrija, gde je mejnstrim politička partija počela da kopira izjave i stavove desnih populista. Ljudi su tamo zato glasali za original. Mejnstrim stranka, Austrijska narodna partija (ÖVP) skliznula je u desni populizam i sada je u koaliciji sa desnim radikalima, Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ). U nemačkim saveznim pokrajinama, oni kandidati za Bundestag koji su se jasno ograđivali od izjava Alternative za Nemačku (AfD) protiv izbeglica, dobili su mnogo više glasova na izborima od onih koji su biračima govorili ono što su oni želeli da čuju – kao što je to radila Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u Saksoniji ili Hrišćansko-socijalna unija (CSU) u Bavarskoj – ova druga je gotovo otišla u opoziciju kada je reč o izbegličkoj politici kancelarke Angele Merkel. Tamo je zato bilo veoma mnogo glasova za AfD.
Kako ocenjujete stanje ljudskih prava u Nemačkoj?
U poređenju sa stanjem ljudskih prava na međunarodnom nivou, stanje ljudskih prava u Nemačkoj je dobro. Međutim, moramo da pazimo da se to stanje ne pogorša. Ključna reč je pravo slobode izražavanja: nemački Zakon o društvenim mrežama (NetzDG) nije dobar put. Fejsbuk, Gugl, Jutjub i Tviter su tu da blokiraju svaki post koji bi mogao da sadrži i naznaku huškanja naroda. To može da uključuje i satiru. Kada postoji govor mržnje, firme moraju same da pokažu više odgovornosti. A pre svega moraju da se mobilišu glasovi onih koji su protiv. Druga bitna tačka jeste spajanje porodica za potražioce azila – što bi verovatno trebalo da ostane ograničeno samo na one osobe koje imaju pravo na tzv subsidijarnu zaštitu. Postoji međutim pravo na porodicu, a to pomaže i u integraciji. Kada je pitanju neprijateljstvo prema islamu ili antisemitizam, uočavamo da su nadležne institucije – recimo škole – veoma loše pripremljene. Nedostaje moralna i stručna kompetencija.
Kakav je spoljnopolitički bilans?
Kancelarka Angela Merkel uvek je jasno govorila o kršenjima ljudskih prava u zemljama koje je posećivala i mi to snažno pozdravljamo. Tu je, međutim, slučaj Egipta. U toj zemlji nemački instruktori obučavaju egipatsku policiju i službenike njihove tajne obaveštajne službe. Ono što smo naučili iz iskustva u Egiptu jeste da se uopšte ne može biti siguran da ti policajci ili službenici, naučeno znanje neće iskoristiti za kršenja ljudskih prava, npr. pri kontroli mase ljudi ili možda pri mučenju i gonjenju. Postoji veliki rizik da se postane saučesnik i mi upozoravamo vladu Nemačke na to kada je reč o saradnji sa Egiptom.
Koje se još zemlje ubrajaju u „zabrinjavajuće zemlje“, pored Kine, Egipta ili Rusije?
Još uvek nismo čuli snažnu kritiku nemačke vlade prema Mjanmaru, Vijetnamu ili Kambodži. Te zemlje strateški i ekonomski igraju veoma važnu ulogu. Konstantno se izbegava da se one stave pod pritisak ili osude, a u njima se kršenja ljudskih prava sve više pogoršavaju. Još uvek ne znamo kako će se razvijati politika Turske. Ambasada Nemačke u Ankari radi veoma dobar posao i brine se za političke zatvorenika, a i to ne samo za one koji dolaze iz Nemačke. Ali, ako se sada ponovo budu napravio dogovor s Turskom oko oružja, koje možda može da bude upotrebljeno za ugnjetavanje kurdske manjine, onda moramo jasno da kažemo bnar sledeće: bolji odnos kupuje se većim iznosima novca.
U uvodnom delu dokumenta „Svetski izveštaj 2018“ (World Report 2018) stoji da su raniji zagovornici ljudskih prava, kao što su SAD ili Velika Britanija, podbacili. Ko uskače na njihovo mesto?
Male zemlje: Holanđani su se pobrinuli za oštru kritiku monstruoznih zločina u Jemenu od strane koalicije predvođene Saudijskom Arabijom. Lihtenštajn se pobrinuo za to da Generalna skupština Ujedinjenih nacija imenuje tužioca za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Siriji. Male zemlje su hrabre, a velike kukavice.
Polovina svetskog stanovništva su žene, kakvo je stanje sa pravima žena?
Postoje mala poboljšanja, kao što je to u Saudijskoj Arabiji gde žene sada smeju da idu na fudbalske stadione. Međutim, veoma je uznemirujuć slučaj Tanzanije, tamo svaka učenica mora da ide na lekarski pregled, a ako je trudna, izbacuju je iz škole. Devojčice su na taj način čitavog svog života uskraćene za obrazovanje. I to je odluka predsednika. Kao i pre, situacija kada je reč o pravima žena na međunarodnom nivou veoma je loša. Debata #MeeToo na Zapadu, pokazala je da u svakodnevnici još uvek ne postoji ravnopravnost žena i muškaraca. Širom sveta i dalje su na snazi patrijarhalne vrednosti.
Da se vratimo na početno pitanje: Šta je tu pozitivno?
Pozitivno je sledeće: počeo je otpor protiv desnih populista, nacionalizma i protiv zločina kojima se krše ljudska prava.
Vencel Mihalski je direktor organizacije Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u Nemačkoj.