Zakon koji je svima zasmetao | Izbor iz štampe | DW | 09.01.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Zakon koji je svima zasmetao

Zakon o poboljšanoj primeni prava na društvenim mrežama (NetzDG) je u nemačkom parlamentu usvojen u junu 2017. godine. Na snagu je stupio 1. oktobra i otada ne prestaju kontroverze oko njega.

Najvažniji cilj Zakona o poboljšanoj primeni prava na društvenim mrežama je borba protiv huškanja, jezika mržnje i lažnih vesti – kako je to objasnilo nemačko Ministarstvo pravosuđa. On se odnosi na društvene mreže koje imaju najmanje dva miliona registrovanih korisnika. Ne primenjuje se na elektronsku poštu, poslovne društvene mreže, stručne portale, prodajne platforme, platforme za igre i servise za razmenu poruka. U praksi se zakon odnosi pre svega na Fejsbuk, Tviter i JuTjub.

- pročitajte još: Zašto je Telegram popularan u Iranu?

Vlasnici odnosno uprave društvenih mreža su dužni da uklanjaju ili blokiraju „sadržaje koji su očigledno protivzakoniti“ i to u roku od 24 sata po prijemu žalbe. U slučaju da se radi o „kompleksnijem slučaju“, o brisanju odnosno blokiranju sadržaja se odlučuje u roku od sedam dana, a u slučajevima u kojima „treba uzeti u obzir i moguće opravdanje“ i taj rok se može prekoračiti. To se odnosi na slučajeve u kojima „korisnik treba da dobije priliku da se izjasni (...) jer pravna ocena kažnjivih sadržaja zavisi i od konteksta“.

Žalbe na pojedine tekstove ili njihove autore društvenim mrežama mogu da šalju svi građani. No, nemački ministar pravde Haiko Mas je u te svrhe inicirao formiranje takozvane „operativne grupe za internet“, čiji je zadatak da „češlja“ društvene mreže i javlja im koje i čije postove treba da brišu. Ta „operativna grupa“ je, pak, relativno heterogeni skup predstavnika različitih medija i fondacija bliskih vladajućoj garnituri. Zato je veliki broj opozicionih političara i kritičara vlade izrazio bojazan da će Zakon poslužiti aktuelnoj vlasti i kao alatka za borbu protiv političkih protivnika. Tokom 2017. su zaista blokirani nalozi pojedinih kritičara vlasti koji nisu nikoga vređali ni huškali narod – objašnjenja za tu blokadu do danas nisu data.

U slučaju da ne primenjuju novi zakon, društvenim mrežama prete visoke novčane kazne – ako one i pored žalbi omoguće dalje objavljivanje spornih priloga koji se kose sa novim zakonom, kazna može da iznosi i do 50 miliona evra. Zbog toga su se vrlo brzo javile sumnje da bi sa stupanjem Zakona na snagu društvene mreže, u strahu od drakonskih novčanih kazni, mogle da postupaju po načelu: „u slučaju dvojbe – za brisanje“.

- pročitajte još: Da li Fejsbuk postaje sudija Dred?

Te sumnje su se potvrdile posle 1. januara ove godine, kada je Zakon stupio na snagu u punom obimu. Već prvih su dana na Fejsbuku i Tviteru obrisani ili blokirani mnogi tekstovi koji uopšte nisu sadržali huškanje naroda ili jezik mržnje. „Radi se ni manje ni više nego o slobodi mišljenja“, naslov je koji je tim povodom objavio list Zidojče cajtung, konstatujući da „Tviter i ostali vrlo lako brišu sadržaje“: „Tu se operiše neodređenim pravnim pojmovima. Na primer, navodi se da provajderi moraju da brišu očigledno kažnjive sadržaje u roku od 24 sata po prijemu žalbe. Šta je očigledno kažnjiv sadržaj? I zašto o tome odlučuju saradnici tih firmi a ne sudovi?“

Pogledajte video 04:22

Anonimna mržnja koja se lako širi

„Još očiglednije je“, piše dalje minhenski dnevnik, „da novi zakon ne sprečava u dovoljnoj meri opasnost od prekomernog blokiranja. Još u vreme donošenja zakona, kritičari su prigovarali da će provajderi, zbog kratkih rokova i visokih kazni, u slučaju dvojbe radije da brišu previše nego premalo sadržaja. Još je rano za svođenje bilansa, jer je Zakon tek od pre nekoliko dana na snazi u punom obimu. Ali, prvi utisak je da su kritičari imali pravo i da se sadržaji blokiraju suviše lako.“

No, „uz sve kritike na račun NetzDG, često se previđa ko je odgovoran za to da je Zakon uopšte napisan: to su – same društvene mreže. Fejsbuk, Tviter i ostali su već deset godina na osnovu Zakona o Službama za elektronsko informisanje i komunikaciju dužni da uklanjaju kažnjive sadržaje sa svojim platformi. No, oni to – i pored enormnog porasta kažnjivih sadržaja i stalnog insistiranja Ministarstva pravde – na gotovo bezobrazan način nisu činili. NetzDG nije ustanovio nova krivična dela, već samo treba da pomaže u sprovođenju važećeg prava – kao što mu samo ime i kaže. Ali to do sada nije uspeo na adekvatan način“, piše Zidojče cajtung.

- pročitajte još: Cenzurom protiv mržnje?

Stručnjak nemačkih Liberala (FDP) za digitalizaciju Džimi Šulc je za magazin Cicero izjavio da će tražiti hitno ukidanje novog zakona. „Kritika se formirala još pre godinu dana, kada je Velika koalicija podnela nacrt tog zakona. Tako nešto kao političar stručan za internet i digitalizaciju nikad nisam doživeo. Od udruženja Bitkom, preko brojnih nevladinih organizacija pa do svih udruženja stranaka koja se bave internetom, svi su se protivili tom zakonu, pa čak i odgovarajuća grupacija u okviru CDU i Udruženje D64 blisko SPD.“

FDP, Stranka levice i Zeleni su uputili zahtev da se novi zakon povuče, a tom zahtevu se priključio i nemački sindikat novinara DJV. Isto traži i opoziciona desničarska Alternativa za Nemačku. „NetzDG je trebalo da posluži kao dokaz odlučnog delanja Velike koalicije protiv lažnih vesti i govora mržnje. A pretvorio se u mešavinu monstruma i onoga što bi trebalo da posluži kao sredstvo da Velika koalicija sačuva obraz“, napisao je kolumnista Špigela onlajn Saša Lobo: „Ono što je prava katastrofa nije to što je NetzDG pravno aljkav, tehnički uniformisan i predizborno ispaljen; katastrofa je to što je njegov debakl onemogućio smislenu borbu protiv govora mržnje i huškanja u doglednoj budućnosti“.

Priredio Saša Bojić

DW.COM

Audio i video