Da li je #MeToo promenio i Brisel?

Jedan od planova Teri Rentke, nemačke poslanice u Evropskom parlamentu, da obeleži svetski dan žena, bio je da predsedniku Evropskog parlamenta Antoniju Tajaniju preda peticiju u kojoj se poziva na nultu toleranciju prema svim vrstama uznemiravanja „bilo ono strukturalno, seksualno, fizičko, ili psihološko". Tu peticiju je već bilo potpisalo 118,000 ljudi.

Iako je Tajani osudio trenutnu situaciju i javno rekao da podržava reformu, odbio je zahtev Rentke da prihvati peticiju, obrazlažući da neće biti u Briselu.

Rentke se ponadala da se prošlog oktobra desila prekretnica, kada su brojne žrtve javno iznele svoja iskustva o seksualnom uznemiravanju. Na specijalnoj sednici Evropskog parlamenta, Rentke i njene kolege ustali su i istakli plakate sa sada čuvenim sloganom #MeToo (I ja).

„I ja", rekla je Rente. „I ja sam bila seksualno uznemiravana, kao i milioni drugih žena u Evropskoj uniji i mislim da je kranje vreme da jasno kažemo da ne treba da se stidimo mi, već počinioci".

To je Rentke donelo još više uznemiravanja, ovaj put na društvenim mrežama. Muškarci su joj poručivali da treba da bude zahvalna ako je bilo ko pipka.

U peticiji se između ostalog zahteva da obuka o seksualnom uznemiravanju bude obavezna za sve članove parlamenta, a ne da, kao sada, bude samo na doborvoljnoj bazi i stoga slabo posećena. Takođe, zahteva da se oformi odbor za žalbe koji bi bio sastavljen od stručnjaka van parlamenta, kako bi žrtvama bilo lakše da mu se obrate. Trenuno, osobe koje se žale na uznemiravanje moraju da brane svoju žalbu pred kolegama, što izaziva strah od reperkusija.

Sve počinje kad se prekine ćutanje

Rentke je bila razočarana Tajanijevim odgovorom, ali ne i obeshrabrena. Ona je već pokrenula grupu za podršku žena koju je nazvala „Period" (igra reči na engleskom koja može da znači i menstruaciju i tačku), dok žrtve seksualnog uznemiravanja sada koriste haštag #MeTooEU da objave svoja iskustva.

„Prekid ćutanja o ovoj temi bio je veoma važan korak da se stvari pokrenu", Rentke kaže Dojče veleu. Evropski parlament je već odobrio novi predlog zakona koji poziva na akciju na nivou Evropske unije i pojedinačnih vlada. „Naporno smo radili iza kulisa", da postignemo promenu, kaže Rentke. „I tu ne mislim samo na Evropski parlament, već i na evropske zakone. To je bitka koja još uvek traje".

Više žena – više zaštite?

Možda će bitka ići lakše ako više žena bude na odgovornim položajima. U evropskim institucijama trenutno postoji ozbiljan manjak žena. Kristina Galah je savetnik za ravnopravnost polova u Evropskom savetu, koji okuplja najvažnije zvaničnike Evropske unije. Njen posao je da prati da li Savet ispunjava svoje zakonske obaveze kada se radi o ravnopravnosti polova. Kratak odgovor glasi – ne ispunjava, kaže ona. I to, nažalost, nije ništa neobično kada se pogleda situacija u Evropskoj uniji.

Ukupno gledano, 28 EU zemalja dobijaju prosečnu ocenu 6.6 na skali rodne jednakosti od 1 od 10, kaže ona. Skandinavske zemlje su na vrhu sa ocenom 8, ali ima i „drugih zemalja" koje se ocenjuju četvorkom.

Galah ističe da danas više žena završava fakultete, ali Evopska unija uglavnom zapošljava bele muškarce. „Žene se i manje prijavljuju za rukovodeće položaje", kaže ona, „ali kada se prijave, imaju bolje šanse da ih prime". Galah kaže da se trudi da pomogne ženama da razviju više samopouzdanja. Taj problem je primetan još kod ispita za prijem u EU institucije. 

„One su već pripremljene i samo im još treba samopuzdanje", kaže ona. To je „veoma veliki izazov" ali već je bilo napretka, kaže Galah. U poslednje dve godine, oko polovine novih zaposlenih u institucijama Evropskog saveta su bile žene.

Roze tonovi u Briselu

Tanja Golert radila je u Evropskoj komisiji šest godina i puna je priče o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu gde dominiraju muškarci. Ali stvari nisu bile puno bolje ni kada je napustila evropske institucije, kaže ona. Na narednom poslu, trpela je seksualno uznemiravanje sedam godina, i to uprkos žalbama koje je upućivala svojim pretpostavljenima.

Golert je bila među glavnim organizatorima protesta žena u Briselu Januara 2017, održanog dok su u Americi žene izlazile na ulice Vašingtona da izraze antipatiju prema Donaldu Trampu. Radeći zajedno sa Evropskim lobijem žena, organizovala je diskretnu isporuku ružičastih „mačijih šešira" liderima zemalja NATO-a na samitu u Briselu prošlog maja.

Kada razmisli o događanjima od prošlogodišnjeg 8. marta do danas, Golert kaže da je razgovarajući sa aktivistima i aktivistkinjama shvatila nešto šokantno. „Baš svaka žena koju poznajem je morala da se suoči sa nekom vrstom nasilja u svom životu, seksualnim nasiljem ili zastrašivanjem", kaže ona za Dojče vele. „To je status kvo".

Prevazići „spaljivanje brushaltera"

Golert kaže da je frustriraju ljudi za koje feminizam znači „da spaljujemo brushaltere".

„Stvar je mnogo dublja i ima daleko više nijansi", objašnjava ona. „Kako možemo da navedemo ljude da shvate da je feminizam zaista postao dubok deo naše kulture — kako to promeniti?"

Teri Rentke se slaže da je to važan zadatak i dodaje da do nje i dalje stižu informacije o seksualnom uznemiravanju u Evropskom parlamentu. „I dalje ima ljudi koji veruju da je sve ovo medijska halabuka, da će prestati, i da će stvari jednom vratiti u 'normalu'", kaže Rentke. „A ja ću da se potrudim da to ne bude tako, da zaista napravimo korak napred… da će promene dovesti do toga da počinioci seksulanog uznemiravanja budu suočeni sa posledicama, a da žrtve mogu da se oslone na mehanizme podrške".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android