1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

8. mart - borba za ravnopravnost traje

Povodom Međunarodnog dana žena mediji nemačkom jeziku se osvrću na rodnu ravnopravnost, odnosno neravnopravnost u Nemačkoj i podsećaju na borbu žena za njihova prava pre 100 godina.

Internationaler Frauentag 2012 Weltfrauentag

Osmi mart je dan posvećen ženama i nastao je kao dan borbe za ekonomsku političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Prvi nacionalni dan žena je obeležen 03.05.1908. u SAD, a kao međunarodni dan je prihvaćen 1917, i obeležavan već tada u martu. UN su 1977. proglasile 8. mart za međunarodni Dan žena i Dan mira u svetu.

Većina Nemaca smatra da žene i dalje nisu sasvim ravnopravne sa muškarcima, prenosi Štutgarter cajtung rezultate jednog ispitivanja sprovedenog povodom Međunarodnog dana žena. Taj list prenosi da 78 posto ispitanika smatra da su žene u lošijem položaju od muškaraca na određenim područjima u Nemačkoj: "Posebno često kad je reč o plati i pozicijama u vrhu preduzeća." Najveći problem je usklađivanje posla i porodice, jer još uvek je rađanje dece kočnica za posao.

Borba za ženska prava: "Dela umesto reči"

100 Jahre internationaler Frauentag Flash-Galerie 2011

Sufražetkinje u SAD, 1917

Magazin Štern podseća na borbu za prava žena: sufražetkinje su još pre 100 godina u Velikoj Britaniji izašle na ulice kako bi se borile za pravo glasa, odnosno biračko pravo. Još tada su u fokusu borbe, pored prava glasa, bile teme koje su i danas aktuelne: žene na vodećim pozicijama, kao i usklađivanje porodičnih i poslovnih obveza. 'Dela umesto reči' je bio moto grupe okupljene oko Emeline Pankrst (1858-1928.). Kad demonstracije i razgovori više nisu pomogli, letelo je kamenje, paljene su kuće, a žene stupile u štrajk glađu. Jedna od njih je čak žrtvovala svoj život u borbi protiv društva u kojemu dominiraju muškarci. Ostaje sporno da li je nasilje pravi put - ali sufražetkinje do danas imaju simboličnu moć", piše Štern.

Pored toga, Štern piše da su, nakon višegodišnje teške borbe sufražetkinja, žene u Velikoj Britaniji 1918. dobile pravo glasa, ali i da je Prvi svetski rat umnogome promenio njihovu ulogu u društvu: "Dok su muškarci bili na frontu, one su radile u fabrikama za proizvodnju oružja i na poljima, pa tako i u ponekom klasično muškom poslu. Posle rata se njihov položaj promenio, pa u Velikoj Britaniji nijedna vlada više nije mogla da ih gurne nazad, u predratna vremena."

Protestima paralizovale skoro celu zemlju

Internationaler Frauentag 2013 Mexiko

Meksiko, demonstracije 8. marta 2013.

Berlinski taz u članku "Protiv patrijarhata" piše o protestima na kojima je pre 20 godina milion žena izašlo na nemačke ulice. A teme su bile slične kao i početkom 20. veka u Velikoj Britaniji: ista plata za isti posao, ukidanje zabrane abortusa, borba protiv nasilja nad ženama i usklađenost porodice i posla. Taz ističe da je borba za ženska prava u međuvremenu utoliko urodila plodom da u Nemačkoj sada postoji "zakon koji zabranjuje silovanje u braku, a i abortusi su dozvoljeni pod određenim uslovima. Izgrađuju se vrtići i očevi imaju pravo na "porodiljsko odsustvo".

List, međutim, i kritikuje te proteste iz 1994. u Nemačkoj, navodeći da žene tada nisu uspele da blokiraju celo društvo. Taz navodi "bolje" primere borbe iz drugih zemalja: "Na primer Švajcarska: 14. juna 1991. Ili Island 24. oktobra 1975. Zbog toga što je 90 odsto žena tog dana štrajkovalo, nije funkcionisala telefonska mreža, nije bilo novina, nisu radile škole ni fabrike."

Priredila: Marina Martinović

Odg. urednica: Dijana Roščić