Brzopotezno prekrajanje medijske scene | Evropa | DW | 29.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Brzopotezno prekrajanje medijske scene

Set medijskih zakona o kojima ove sedmice raspravlja Skupština predviđa povlačenje države iz medija, projektno finansiranje i taksu za javne servise. Novinarska udruženja tvrde da donošenje zakona nije transparentno.

Najveće zamerke stručna javnost i novinarska udruženja uputili su zbog netransparentnog postupka donošenja tri zakona koji će žestoko izmeniti medijski krajolik Srbije. Nacrti zakona bili su dostupni tek u ponedeljak, da bi već u utorak počela skupštinska rasprava. Brzopotezno donošenje novih propisa u Srbiji je izgleda postalo uobičajeno (vidi Zakon o radu). U udruženjima novinara tvrde da nema razloga da se zakoni usvajaju po hitnom postupku i da je potrebno vreme da se javnost upozna s konačnim predlozima. Evropska federacija novinara se na ovakvo ponašanje Vlade žalila Majklu Devenportu, šefu delegacije Evropske komisije u Srbiji.

„Javna rasprava o ovim zakonima završena je pre više od godinu dana, a u međuvremenu su se menjali svi tekstovi“, kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, koji je učestvovao u izradi ranijih zakona. „Znam pouzdano da se na tekstovima zakona radilo do subote, dakle dan pre nego što je Vlada usvojila predloge. Niko osim onih koji učestvovali u izradi nacrta, nije znao šta se u tim predlozima nalazi“, dodaje Veljanovski za DW.

Medijskim udruženjima nije bilo omogućeno ni da imaju posmatrača u Radnoj grupi za izradu nacrta zakona. Jedini koji je predstavljao medijsku koaliciju je Saša Mirković iz ANEM-a, koji je u međuvremenu postao državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje. Međutim, on odbacuje kritike. „Zakoni se usvajaju po hitnom postupku zato što nemamo vremena da čekamo sa usvajanjem reformskih zakona o kojima se javna rasprava u različitim oblicima vodi od usvajanja Medijske strategije septembra 2011. godine“, navodi Mirković za DW.

Umesto pretplate – taksa

Na skupštinskoj raspravi se prvi put našao Predlog zakona o javnim medijskim servisima, koji predviđa postojanje dva javna servisa – Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine. Oni će se do 2016. finansirati iz budžeta, i to sa 50 miliona evra za RTS i 15 miliona za RTV, prema budžetskom planu za 2014. godinu. „Ostajemo pri stavu da je budžetsko finansiranje, pa makar i kao privremeno rešenje, i dalje jako loše rešenje“, kaže za DW Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Međutim, finansiranje iz budžeta vrlo brzo će biti zamenjeno direktnom naplatom od građana. Uprkos pompeznim najavama premijera Aleksandra Vučića da će pretplata biti ukinuta, od januara 2016. godine uvodi se naplata takse, čiji iznos neće biti veći od 500 dinara. Veljanovski tvrdi da naplata takse nije odgovarajući model za Srbiju. „Već je nekoliko puta objašnjeno našoj javnosti da je recimo u Hrvatskoj taksa poreska obaveza. Ali tamo imaju preciznu evidenciju svih poreskih obveznika, jer se to odnosi na porez na nekretnine, a država Srbija takve evidencije nema. Za građane Srbije će biti isto kao sa pretplatom, ali trebalo bi da taksa obezbedi lakšu naplatu jer će se smatrati poreskom obavezom pa će poreski organi morati time da se bave.“

Novi zakon kaže i da će RTV ubuduće sam naplaćivati taksu od Vojvođana i 70 odsto novca zadržavati za sebe, a 30 odsto prosleđivati na račun RTS-a. Do sada je sav novac koji bi EPS prikupio na osnovu pretplate bio prebacivan RTS-u koji je dalje gotovo proizvoljno uplaćivao deo sredstava pokrajinskom javnom servisu.

Medijsko razvlašćivanje države

Ovim zakonom država garantuje i da će se povući iz vlasništva u medijima. U Srbiji su trenutno na snazi tri zakona u međusobnoj koliziji. Dok važeći Zakon o javnom informisanju zabranjuje državnim organima da budu osnivači medija, Zakon o lokalnim samoupravama i Zakon o glavnom gradu to dozvoljavaju, zbog čega su brojni lokalni i regionalni mediji i dalje u statusu javnih preduzeća. To znači da direktore postavlja lokalna vlast, koja ove medije koristi kao sopstveni informativni servis.

Sada se država se obavezuje da će do jula naredne godine privatizovati sve lokalne i regionalne medije. „Opravdano strahujemo da će rok za privatizaciju, iako je on vrlo razuman, usled raznih nepredviđenih okolnosti biti pomeren jer su to iskustva u poslednjih deset godina“, kaže Vukašin Obradović iz NUNS-a. „Poverovaću tek kad se to zaista i desi. Naše iskustvo kaže da uvek ovakva rešenja treba prihvatati s rezervom, jer izlazak države iz medija podrazumeva razvlašćivanje države, a to nijedna vlast ne prihvata tako lako.“

U regionalnim medijima nisu zadovoljni ovakvim rešenjem. Jovanka Marović, direktorka RT Kragujevac, kaže da je na javnim raspravama niz stručnjaka jasno rekao da regionalni mediji ne treba da se privatizuju već transformišu u javne servise. Tako bi se, smatra ona, najbolje ostvarila zaštita javnog interesa, sloboda uređivačke politike i ekonomska održivost medija. „I mi smo sve vreme insistirali na povlačenju države iz medija, ali kroz osnivanje regionalnih javnih servisa“, kaže za Marovićeva za DW. „Nijedna privatizacija lokalnih medija do sada nije bila uspešna. Privatizovani mediji ne mogu da opstanu zato što ne postoji tržište, tako da smo prilično skeptični i deprimirani. Krajnji rezultat pokazuje da je javna rasprava shvaćena kao formalna obaveza, a zakonodavac ima većinu da donese i sprovede rešenja kakva god želi.“

Pare samo putem konkursa

Garancije zakona su i da će mediji s budžetskog preći na projektno finansiranje. Dosadašnji mehanizmi omogućavali su lokalnim samoupravama da najveći deo novca opredele za podobne medije. Prema novom zakonu, mediji će ubuduće novac moći da dobiju samo na konkursima, a o njihovim prijavama odlučivaće komisija u kojoj će većinu činiti nezavisni medijski stručnjaci.

Međutim, lokalne vlasti su i dosadašnje konkurse shvatale kao način da finansiraju redovno izveštavanje o svom radu, zbog čega postoje opravdane sumnje da će se ta praksa nastaviti i nakon usvajanja novog zakona. Vukašin Obradović iz NUNS-a kaže da će oni budno pratiti kada, gde i kako se raspisuju konkursi. „Međutim, brine nas što prelazak na projektno finansiranje ne predviđa kolika sredstva će se izdvajati. Videćemo da li će biti rešeno donošenjem nekih podzakonskih akata ili zakonom o lokalnoj samoupravi. Činjenica je da nije usvojen naš zahtev da se za informisanje izdvaja dva odsto budžeta“, kaže Obradović.

Belgrad Stadtpanorama

Ni Beograd neće imati svoj javni servis - sa vrha Beograđanke javljaće se privatizovani Studio B

Jedini koji će i dalje moći da osnivaju i finansiraju svoje medije biće saveti nacionalnih manjina, čija će reč biti važna i na redovnim konkursima. Mediji nacionalnih manjina će biti u obavezi da uz svoje projekte dostave i mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta. „Ja mislim da to nije dobro rešenje, zato što se ne sme dopustiti bilo kakav politički uticaj na rad medija“, kaže profesor Veljanovski. „Uticaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina jeste politički uticaj. Iako se to objašnjava slobodom manjinskog naroda, to s tim nema nikakve veze. Jasno je da su oni paradržavni organi i mislim da je njihov uticaj potpuno neprikladan na bilo koji način. Ako se tako nešto dopusti, to će narušiti celu ideju harmonizacije našeg medijskog zakonodavstva s evropskim regulatornim okvirom.“

Borba tek počinje

Iako predstavnici vladajuće većine tvrde da će upravo ovi zakoni pružiti konkretan odgovor na Izveštaj o pritiscima i kontroli medija koji je Savet za borbu protiv korupcije sastavio još 2011. godine, Veljanovski tvrdi da su upravo ti delovi koji govore o vlasništvu u medijima i eventualnoj nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji vrlo suženi. „Tu je očigledno da se radi o lobiju vlasnika medija koji ne žele da se zna ko su vlasnici i ne žele da se previše utiče na moguću koncentraciju.“

Ipak, zakonom se uvodi registar medija u koji će se upisivati svaki vlasnik koji ima više od pet odsto vlasništva u bilo kom mediju. Obradović kaže da zakon postavlja uslove da se reše ključni problemi u medijskom sistemu, ali da bez političke volje, sve to može ostati samo mrtvo slovo na papiru. „U Srbiji nikad nije bio problem sa samim zakonima, već s njihovim sprovođenjem. Sudeći po onome što se dešava u Srbiji, ja ne vidim volju za sprovođenje zakona“, kaže Obradović i dodaje: „Mediji moraju da prestanu da budu oglasne table i postanu četvrti stub demokratije, ali prema onome što vidimo, borba za slobodu medija će još potrajati, bez obzira na donošenje ovog zakona.“