Tečaj kuhanja za siromašne

Restoran Olivera Schneidera u frankfurtskoj četvrti Bockenheimu, u kojoj šeću oni koji žele nekoga vidjeti i biti viđeni, zove se „Oliver's art cuisine“. Već francusko ime ukazuje na vrhunsku kuhinju. I kad je objavio oglas da nudi tečaj kuhanja za primatelje socijalne pomoći, doživio je brojne neugodnosti. Mnogi su smatrali da ismijava one najsiromašnije i njih želi iskoristiti. Pa su u izloge restorana bacali vrećice s bojom ili na drugi način izražavali negodovanje. Ali, Schneider se nije dao omesti. „Radi se samo o tomu da ljudi dobro i jeftino jedu“, kaže Schneider. I to su s vremenom mnogi shvatili.

Od studenata do umirovljenika

Trenutno je na tečaju deset osoba. Oliver Schneider dijeli crne pregače, a zatim kuharske zadaće: rezanje komorača, guljenje krumpira i čišćenje mrkve. Povrće je svježe, on ga je upravo donio s tržnice. „Danas kuhamo juhu od kukuruza i krumpira. Zatim ćemo pripremiti pire od krumpira i mrkve s dinstanim komoračem, rajčicom i šafranovim umakom“, kaže Schneider napominjući da je cijena obroka po osobi oko tri eura. „Ne mora se puno platiti da bi se moglo jako dobro kuhati“, kaže on.

Sudionici tečaja su različite starosne dobi. Najmlađi su dvoje studenata iz Gießena. S druge strane Anne Christ i Rudi Burkhart su već umirovljenici. „Ja imam jako malu mirovinu i moram na svemu štedjeti“, kaže Anne Christ. „Nažalost voće je jako skupo, meso si uopće više ne mogu priuštiti“ kaže Rudi Burkhard dodajući da je pozitivna posljedica samo to što je pet kilograma smršavio.

„Za šest eura možeš bolje jesti“

Na ideju da ponudi ovakav tečaj Oliver Schneider je došao promatrajući prolaznike koji su nosili zapakirane pizze. Jedna obična pizza u Frankfurtu stoji oko šest eura. Uočio je da mnogi siromašni ljudi kupuju pizzu. „I tada sam pomislio, hej, za šest eura se možeš doista bolje hraniti, a za to ne moraš uložiti puno truda.“

Dieter Hermann upravo priprema pire od krumpira. Iako mu je 56 godina, zbog istreniranosti tijela izgleda puno mlađi. Primatelj je socijalne pomoći i za život ima mjesečno 350 eura. S time si ne može priuštiti izlazak u restoran. Ovdje bi želio naučiti kuhati da može ugostiti prijatelje. „Ako hranu platim desetak eura i mogu pozvati dvije ili tri osobe, to je onda sigurno dobra stvar. Onda čovjek ima i zadovoljstvo pri kuhanju, zadovoljstvo pri objedovanju.“

Uvijek neki novi recept

Nicolai Bockelmann je glumac, tridesetak mu je godina. S obzirom na skupe stanarine i druge troškove u Frankfurtu često mu za život ne ostaje više nego primatelju socijalne pomoći. „Po drugi put sudjelujem na tečaju, jer on uvijek nudi nove stvari. A i uživam u kuhanju“, kaže on.

Na kraju svi sudionici tečaja zajedno objeduju. Anne Christ dijeli juhu i izuzetno je zadovoljna: „Oduševljena sam. Gospodin Schneider je mlad, a ima tako bogato iskustvo – ne znam otkud mu to. Pričao je da je kuhao već kao dijete i takve zgode, da kvasno tijesto stavi u hladnjak, to mi nikad ne bi palo na pamet. To su stvari koje čovjek nikad ne nauči na televizijskim emisijama o kuhanju.“

A Oliveru Schneideru ne preostaje drugo nego poželjeti svima dobar tek.