1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovo na pragu EU

Kao posljednja zemlja jugoistočne Evrope, sada i Kosovo potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Do cilja, članstva u EU, put je još uvijek veoma dug.

default

Federica Mogehrini i Atifeta Jahjaga

„Za nas je ovo istorijski trenutak, istorijski korak. Time Kosovo počinje nepovratan put ka članstvu u Evropskoj uniji“, naglašava kosovski ministar za evropske integracije Bekim Čolaku za DW. Zajedno sa kosovskim premijerom Isom Mustafom on će danas (27.10.) u Strazburu da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Cilj tog sporazuma jeste da stvori uslove za početak pregovora o pridruživanju. Kosovo se obavezuje da sprovede neophodne reforme, dok EU preuzima odgovornost za kontinuiranu podršku u zemlji.

Kosovska vlada svjesna je da je taj prvi korak povezan sa mnogim izazovima, posebno nakon blokade i nasilja poslednjih nedelja u Skupštini Kosova, gdje je opozicija u nekoliko navrata koristila suzavac. Opozicija želi da primora vladu da se povuče iz sporazuma kojem je posredovala EU, a koji se odnosi na veću autonomiju i prava srpske manjine i ugovora o demarkaciji granice između Kosova i Crne Gore. „Ili će vlada da se povuče iz tih ugovora, ili vlada mora da povuče“, glasio je moto nedavnih nasilnih protesta nacionalističke opozicije.

Vlada te zahtjeve odbacuje. „Niko ne može da garantuje sprovođenje reformi, ako se nemiri i blokade nastave. Ali mi ćemo učiniti sve što je moguće da se stabilizuje situacija i da se reforme nastave“, kaže ministar Čolaku.

Za zakone je potrebna pravna država

I zamjenik kosovskog premijera Branimir Stojanović ogorčen je zbog nasilja u parlamentu. „To je velika sramota i stidim što sam u takvom parlamentu. Dobro je da je ogromna većina poslanika i stanovništva protiv takvog ponašanja“, kaže Stojanović za DW.

Kosovo Parlament Tränengas

Suzavac u kosovskom parlamentu

Od rata na Kosovu 1999. godine, a posebno nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je brojne zakone uskladio sa standardima EU. „Kosovo ima veoma moderne zakone. Problem je njihova implementacija, jer samo pravna država i bezbjedna pravna infrastruktura omogućavaju strane investicije. A strane investicije su potrebne“, ukazuje predsjednik Privredne komore Kosova Safet Gerdžaliju.

Siromaštvo i beznađe

Zvanični podaci Svjetske banke pokazuju da je prosječni dohodak po glavi stanovnika 2014. iznosio 2.900 američkih dolara, a zvanična stopa nezaposlenosti i dalje je visoka – 35 odsto. Prelaz iz planske ekonomije u tržišnu ekonomiju izvršen je privatizacijom mnogih državnih sredstava. Međutim, privatizacija je sprovedena i uz mnoge nepravilnosti i opterećena je korupcijom. Prošle godine Kosovo je bilježilo ekonomski rast od oko tri odsto.

Uprkos napretku od sticanja nezavisnosti, ekonomija je i dalje slaba. Više od 90 odsto svih roba na Kosovu dolazi iz inostranstva. Ekstremno siromaštvo, odnosno procenat ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno, iznosi 18 odsto. I oko 15 odsto bruto društvenog proizvoda čine doznake iz dijaspore. Birokratija je previše glomazna i odražava istoriju centralnog planiranja. Jedan je od najvećih izazova na Kosovu su i dalje korupcija i organizovani kriminal, za koji se sumnja da seže do visokog političkog nivoa.

Srbija se protivi

Ipak, Gerdžakliju smatra da je Kosovo u stanju da se nosi sa svim ovim izazovima. „Kosovu je potrebno nezavisno sudstvo i sprovođenje postojećih zakona, koji često služe samo kao ukras. Vjerujem da će partnerstvo sa Evropskom unijom ojačati napore za vladavinu prava i tržišne ekonomije Jer, alternativa ne postoji.“

Kosovo trenutno nema punu podršku EU. Zemlju koja je 2008. proglasila nezavisnost, do sada je priznalo 111 zemalja, od kojih 23 članice Evropske unije. Mada podržavaju SSP sa Kosovom, Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija odbijaju da priznaju nezavisnost zemlje. Poseban teret u procesu integracije Kosova u EU, predstavljaju odnosi sa Srbijom, koja se čvrsto protivi nezavisnosti Kosova. Premijer Aleksandar Vučić je nedavno želju Evropske unije za potpunom normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova ocijenio „strašnom“.

Preporuka redakcije