Ispit zrelosti za Evropsku uniju

Luksemburškim potpisom na Sprazum o pridruživanju, Srbiji će biti omogućeno koriščenje predpristupnih fondova Evropske unije (IPA) koji su višestruko izdašniji od fondova stabilizacije i pridruživanja. Sa stanovišta pragmatičnih interesa i ciljeva svakog progresivnog evopskog društva, to i jeste najvažnije, a sublimirano je u oko 1000 stranica Privremenog sporazuma o trgovini koji ostaje na snazi sve do ratifikacije Sporazuma kao cjelovitog dokumenta. Politički aspekti Sporazuma, kojima su obuhvaćeni „kopenhagenški kriterijumi“, evropske pravne stečevine, te prava i postupci u međunarodno-pravnim odnosima, za Evropsku uniju su, međutim, važniji dio Sporazuma, jer su odraz samog bitka, karaktera i dugorčnih interesa ove unikatne ekonomsko-političke tvorevine.

Kada će početi primjena sporazuma?

Iz prvih kontradiktornih i dvosmislenih izjava predstavnika holandskog Ministarstva spoljnih poslova, za sada nije sasvim jasno da li će početak implementacije Sporazuma i njegova ratifikacija zavisiti od izručenja ratnih optuženika Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, ili se luksembuško uslovno potpisivanje odnosi samo na Opšti (politički) dio Sporazuma - dakle, bez blokade njegovog trgovinskog dijela. To će biti jasnije tek kada se svi ministri, pa i holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen, vrate u svoje poličko-izborne baze i kada budu morali tamo, a ne u Luksemburgu, objašnjavati suštinu i pozadinu (ne)očekivanog pristanka na potpisivanje Sporazuma prije ispunjavanja mjesecima i godinama ispostavljanih uslova Srbiji i uprkos unutarpolitičkom predizbornom ratu u Beogradu, koji će Sporazum dodatno potpaliti.

Građani Srbije: ima li nas tu?

Predizborna stranačka nesloga, međutim, ni u svojoj suštini, ni u političkoj artikulaciji, niti u načinu aktuelne manifestacije pred biračima u Srbiji, nema svoje izvorište ni u jednom od paragrafa Sporazuma. Pitanje je samo, kako objasniti većini u Srbiji da su luksembuški potpisi od prvorazrednog dugoročnog značaja za njih, za građane Srbije, bez obzira kojom političkom bojom bili premazani.

Premalo je za to ostalo vremena!

Uz sva unutrašnjo-politička lutanja u Srbiji, uz sve dvoličnosti njenih lidera, još uvijek jake korijene nacionalizma...glavni krivac za sadašnje vrlo opasne potrese u ovoj zemlji je upravo davalac Sporazuma o pridruživanju – Evropska unija. Njena patološka ovisnost od mišljenja Vašingtona, hronična plitička neodlučnost u važnim momentima, nepremostiva kolizija između opšteg i nacionalnog interesa – doveli su do toga da je EU i poslije više od pedeset godina postojanja, na međunarodnoj sceni ostala na nivou ekonomskog diva i političkog patuljka. U takvoj (neslavnoj) ulozi posebno se potvrđivala u svih posljednjih dvadesetak godina balkanske drame. Ponekad, ni najveći eurofili ne mogu povjerovati da su takvi promašaji mogući.

Ispit zrelosti za EU

Sprazum sa Srbijom je za EU novi veliki izazov, ispit političke zrelosti i test odanosti vlastitim proklamacijama o „evropskoj perspektivi“ svake od zemalja Balkana. Ako bi se dogodilo da su potpisi na Sporazumu samo formalnost, bila bi to uz ostalo i potvrda da se Evropska unija balkanizirala u sferi držanja do svojih zaključaka, riječi i obećanja. Kako onda s takvom biogafijom nastaviti neminovni put evopeizacije Balkana? Bez obzira na moguće i realne rizike, na unutar-evropske i unutar-srbijanske nesloge oko Sprazuma i bez obzira na rezultate majskih izbora u Srbiji, Evropska unija bi ovoga puta morala pokazati više odlučnosti, samopoštovanja i hrabrosti.