1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

"Ima i gorih diktatora od mene, zar ne?"

Nakon oslobađanja političkih zatvorenika Aleksander Lukašenko želi svoj reizbor predstaviti u najboljem svjetlu. Predsjednik Bjelorusije se nada novom početku sa Zapadom, ali njegov sistem autoritarne vlasti - ostaje.

default

Aleksandar Lukašenko

Sve je ukazivalo na rutinsku pobjedu, to su potvrđivale i ankete. Predsjednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji bivšom sovjetskom republikom vlada gvozdenom pesnicom od 1994. godine, po svemu sudeći opušteno očekuje svoju petu pobede na izborima u nedelju, 11.10.2015.

Ali nekoliko nedelja prije izbora, umiješala se Rusija, Lukašenkov najbliži saveznik. Moskva konkretizuje planove za izgradnju avio baze u Bjelorusiji, protiv koje je skoro polovina Bjelorusa (45 odsto). Opozicija je pokušala da ubijedi ljude na ulične proteste, a u utorak je Lukašenko neobično oštro kritikovao Rusiju i rekao da njegovoj zemlji ta baza ne treba. To je bila kulminacija kampanje za koju je posmatračka misija OEBS-a rekla da je bila "uglavnom nevidljiva".

Pritom Lukašenko želi da se riješi svog imidža na Zapadu kao "poslednjeg diktatora Evrope". U intervjuu za novinsku agenciju Blumberg u aprilu, on je rekao: "Ima i gorih diktatora, zar ne?Ja sam manje zlo." On je pritom ukazao na svog ruskog kolegu Vladimira Putina. Od krize u Ukrajini, Lukašenka sve rjeđe nazivaju "diktatorom". Za razliku od izbora 2010. godine, Lukašenko želi da ukloni sumnje u svoju pobjedu. Tada je bilo protesta u glavnom gradu Minsku koje policija ugušila. Nekoliko opozicionih lidera je uhapšeno i osuđeno na duge kazne. EU je nametnula sankcije, Lukašenko je izolovan na Zapadu.

Profitira od krize u Ukrajini

61-godišnji državnik je iskoristio krizu u Ukrajini kako bi prekinuo tu međunarodnu izolaciju. Prvo je Minsk postao stjecište za razgovore između ukrajinske vlade i pro-ruskih separatista. Zatim je Lukašenko krajem avgusta pomilovao nekoliko opozicionih političara. EU je pozdravila ovakav razvoj događaja. Sada Bjelorusija mora da napravi i drugi korak i održi demokratske predsjedničke izbore, čulo se iz Brisela.

Lukašenko krizu u Ukrajini koristi i na domaćoj sceni. U svom predizbornom programu je naglasio da za Bjelorusiju postoje dva puta: stabilnost ili haos. Ko neće "revoluciju, krv i rat", trebalo bi da glasa za njega. Očigledno da mu se računica isplati: za 48 odsto Bjelorusa su mir i stabilnost, glavni prioriteti. Sociolog Oleg Manajev u intervjuu za DW kaže da građani staju iza Lukašenka između ostalog i zbog straha od događaja kao što su oni u Ukrajini.

Belarus Wahlen Präsidentschaftswahlen 2015 Minsk Wähler Wahlkabine

Biračko mjesto u Minsku

U nadi da će sankcije biti ublažene

Sociolozi poput Manajeva predskazuju Lukašenku pobjedu sa dvotrećinskom većinom. Osim šefa države postoje još tri kandidata, među njima prvi put i jedna žena. Neki opozicioni političari poput Aleksandra Lebedka pozvali su građane na bojkot izbora. Lebedko je i sam htio da se kandiduje, ali nije mogao da skupi neophodnih 100.000 potpisa.

Posmatrači smatraju da iza Lukašenkovih gestova prema zapadu stoje ekonomski razlozi. Ruska pomoć više nije dovoljna. Sankcije EU traju do 31. oktobra. Dakle, da li će biti ublažene, zavisi i od toga u kakvoj atmosferi će proteći izbori.

Čak i ako se Bjelorusija i EU zaista uskoro budu ponovo približili, Lukašenko ne želi da to bude shvaćeno kao okretanje prema zapadu. Posmatrači očekuju da će mu Moskva i dalje biti najjači partner. Rusija i Bjelorusija su početkom ove godine uspostavile Evroazijsku uniju bivših sovjetskih republika i ionako jaka ekonomska zavisnost od Rusije će vjerovatno da se poveća.

Preporuka redakcije