Švedska: Socijalni jaz doveo do erupcije

Ulični nemiri više nisu ograničeni samo na Husbu. Zapaljeni restoran nalazi se u četvrti Skogas, južno od Stokholma. U noćašnjim nemirima povređena su i tri policajca, a vatrogasci svedoče da „nikada u Stokholmu nisu videli toliko požara odjednom“. I policija u Malmeu prijavila je da su zapaljena dva automobila.

Okidač za proteste desio se prošlog ponedeljka – policija je usmrtila jednog 69-godišnjeg stanovnika predgrađa, pošto je ovaj potegao mačetu na policajce. Najpre je saopšteno da je čovek odvežen u bolnicu, iako su komšije jasno videle da je iz zgrade izneto beživotno telo. Kasnije je policija priznala da je čovek ubijen na licu mesta, a onda su krenuli protesti.

„Institucionalni rasizam“

Nije navodna policijska brutalnost isključivi razlog, kaže Rami al Kamisi, osnivač organizacije „Megafonen“ koja teži da popravi socijalnu sliku predgrađa. „Vidimo da je društvo postalo podeljeno, socijalni i ekonomski jaz postaje sve veći.“ O stanovnicima predgrađa, uglavnom imigrantima i potražiocima azila, Kamisi kaže „da su najteže pogođeni odnosima u društvu“ te da u Švedskoj postoji „institucionalni rasizam“.

Švedska je, naime, zvanično prevladala krizu, ali nije rešila nezaposlenost među mladima i posebno bedu koja pogađa došljake i azilante. „Razlozi su jednostavni – nezaposlenost, stambeno stanje, nepoštovanje od strane policije“, nabraja Ruzbeh Đalie, urednik u lokalnom listu „Nora Sidan“ koji pokriva četvrt Husbu. „Bilo je potrebno samo nešto da potpali nemire, a to je bila pucnjava“, dodaje on.

„Ne žele da rade i plaćaju poreze“

Novinarka Ingrid Karlkuvist ima drugačije mišljenje: „Nije problem u državi ili Šveđanima. U poslednjih 20 godina ovde je došlo toliko ljudi koji ne vole Švedsku, koji ne žele da se integrišu u društvo, da rade i plaćaju porez. Došli su samo jer znaju da će im Švedska dati novac ni za šta“, rekla je Karlkuvist za Raša tudej. „Policija je mogla da uđe u predgrađa sa vodenim topovima, da zavede policijski čas i još mnogo toga u skladu sa zakonom. Ipak, policija je rekla da neće raditi više nego što mora“, dodaje ona.

Skandinavska država je decenijama bila poznata po jakoj socijalnoj politici kao i dobrodošlici za imigrante i izbeglice. Od 1990. Švedska smanjuje ulogu države, pa beleži najveći rast nejednakosti u društvu, među svim članicama OEBS-a. Iako je standard i dalje dobar, vlast nije obezbedila jednak tretman. Naime, u Švedskoj 15 odsto stanovnika ima strano poreklo – među njima je nezaposlenost 16 odsto, dok je među „domaćima“ nezaposlenost svega šest odsto.

Nije čudo da levo orijentisani list Aftonbladet piše o „gigantskom promašaju“ državne politike koja je previdela da predgrađa postaju geta. Od 103.000 imigranata prošle godine, čak polovina je tražila azil. Sve to zajedno zaoštrilo je odnos Šveđana prema došljacima što se oslikalo u dobrom rezultatu Švedske demokratske stranke. Ova partija koja se radikalno bori protiv imigracije, trenutno je treća snaga u parlamentu.

Autor: Nemanja Rujević (rtre, rt, ard)
Odg. urednik: Ivan Đerković