Šteta zbog vulkana veća nego zbog 11. septembra

Iako stručnjaci procenjuju da se oblak vulkanske prašine nad Evropom značajno smanjio u noći između nedelje i ponedeljaka, pogotovo u oblasti Mediterana i Skandinavije, radna nedelja u Evropi počela je sa samo 30 odsto operativnog aviosaobraćaja. Tako se procenjuje da će danas od predviđenih 28.000 biti realizovano samo 8 do 9 hiljada letova.

„Ova situacija je bez presedana i nije održiva na duže vreme, čak ni za još nekoliko dana. Zatvoreno je 80 odsto aerodroma, juče je 85 odsto letova bilo otkazano. Situacija zaista postaje neponošljiva“, poručio je iz Brisela potpredsednik Evropske komisije i komesar zadužen za tran sport, Sim Kalas.

I dok se Evropa već peti dan suočava sa najvećim zastojem u istoriji svog aviosaobraćaja, neke avio kompanije uspešno su sprovele probne letove, pri kojima, kako se navodi, nije došlo do problema zbog vulkanske prašine. One zato pozivaju evropske zvaničnike da ponovo razmotre odredbe o obustavi avio saobraćaja. Stižu ocene da je evropski odgovor na oblak vulkanskog pepela bio preoštar, kao i da SAD u slučaju sličnih erupcija nisu potpuno zatvarale svoj vazdušni prostor.

U Evropskoj komisiji kažu, međutim, da ne može biti kompromisa kada je reč o bezbednosti, te da evropski bezbednosni standardi neće biti smanjeni. „Ne možete da kažete da je ovo ’neuspeh’ Evrope. Ovo je vulkan! To je događaj bez presedana. Tražimo moguće nove odgovore na rešavanje ovakvih situacija, ali evropski pristup mora uvek da bude zasnovan na jasnim naučnim dokazima. I to je naš pristup i u drugim oblastima”, izjavio je komesar Kalas.

Ekonomski gubici - stotine miliona dolara

I dok iz Španije, Portugala, južne Francuske, severne Italije, Slovenije, Poljske, Belorusije, kao i delova Norveške i Finske stižu informacije o „čistom nebu“ bez vulkanskog pepela, erupcija vulkana na Islandu i dalje se ne smiruje. Naučnici za sad kažu da ne mogu da predvide koliko će ovakva aktivnost vulkana trajati, da li će se pogoršati i kako će to dalje uticati na aviosaobraćaj u Evropi.

Istovremeno evropske avio kompanije kažu da još ne mogu da procene ekonomske gubitke koje je ova prirodna pojava izazvala. Iz Brisela poručuju da će „ekonomski udarac“ svakako biti veći od onog koji je aviosaobraćaj zadesio posle terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku. Prve procene gubitaka očekuju se sledeće nedelje.

Komesar Kalas kaže da se tom problemu mora pristupiti pažljivo. „Ne bi trebalo da postupamo panično, pogotovo kada se radi o ekonomskim pitanjima, tako što ćemo odmah da odobrimo izvesnu sumu novca, a tek kasnije da gledamo gde ja taj novac otišao”, kaže Kalas.

Novčana pomoć aviokomapanijama koje su pogođene zatvaranjem vazdušnog prostora u Evropi trebalo bi da bude obezbeđana od strane nacionalnih vlada, ali i prethodno odobrena od strane Brisela.

Vulkanski pepeo ugrozio prava putnika, ali ne i zdravlje Evropljana

Iz Evropske komisije takođe je poručeno da su, pored bezbednosnih i ekonomskih pitanja, prava miliona putnika pogođenih ovom krizom takođe u prvom planu razgovora nadležnih evropskih i nacionalnih institucija. U Briselu je poručeno da odgovornost za putnike leži na aviokompanijama. One moraju da im obezbede adekvatne informacije, brigu i eventualni, novi plan puta.

Zbog mogućih disbalansa u implementaciji tih pravila , na zemljama članicama EU je da striktno nadgledaju sprovođenje tih pravila i zaštite prava putnika. Istovremeno u Evropskoj komisiji ističu da trenutno nema indikacija da je oblak vulkanske prašine, koji se nadvio nad Evropom, opasan po ljudsko zdravlje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković