Štedljivi gradovi budućnosti

Oko polovina svetskog stanovništva živi u gradovima, a u budućnosti će se taj udeo izvesno povećati. Gradovi troše dve trećine svetske energije, a stvaraju većinu otpadnih voda, smoga i smeća

„Veliki rast gradova donosi probleme jer razvoj infrastrukture ne može da prati rast površine i broja stanovnika. Beskrajne saobraćajne gužve, zagađeni izvori vode i preterano korišćenje zemljišta stavljaju megalopolise pred velike izazove“, kaže predsednik Udruženja nemačkih proizvođača mašina i postrojenja Tomas Lindner.

Olaf Jansen iz „Simensa“ pohvalio se u Hanoveru rešenjima koja ta kompanija nudi za otpadne vode. „Imamo modernu tehnologiju koja daje vodu za piće iz veoma zagađenih izvora. Zamislite metropolu poput Karačija koja ima veoma zagađene lagune. Mi nudimo tehnologiju koja može da preradi ovakvu vodu“, kaže Jansen.

Tu je i primer Istanbula. Tamošnji vodovod je toliko oštećen da više od trećine dragocene vode iscuri. Simens ne nudi samo prerađivanje te vode, već i senzore koji otkrivaju pukotine u cevima. Voda se uvek može preraditi tako da postane pijaća, ali nekad je sasvim dovoljno da to bude i voda dobra za kuvanje i održavanje higijene.

„U Pekingu smo izgradili postrojenje koje je snabdevalo čitavo Olimpijsko selo prečišćenom vodom. Tako nešto smo sada prodali i Londonu, uoči Olimpijskih igara 2012. Sasvim je logično – koristimo prečišćenu vodu odmah umesto da je ispustimo u more pa da je ponovo prečišćavamo od soli i koristimo“, objašnjava predstavnik „Simensa“.

Kada je reč o energiji, neki preduzimači su pronašli načine da se struja štedi bez da ljudi to osete. Takva firma je Imteh, a nju je u Hanoveru predstavio Peter Kronenberg iz rukovodstva kompanije.

„Upravo radimo na tri poljska stadiona koji će biti korišćeni na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Tamo smo prilagodili kompletnu tehniku štednji energije. Tačnije, ovi stadioni će trošiti 35 odsto manje struje od drugih“, najavljuje Kronenberg.

Saobraćaj je još jedan mamutski posao koji stoji pred svakom metropolom. Samo kroz Peking dnevno prođe preko tri miliona automobila pa nije čudo što grad pliva u smogu. Vlasti se uzdaju u elektroautomobile i obnovljive izvore energije. Nemački DHL ima drugačiju ideju: kombi-vozila i kamioni koji isporučuju robu često po gradu idu poluprazni umesto da se roba sakupi pa da bude manje teretnih vozila, kaže Mirja Dajters iz inovativnog centra DHL-a.

„Uradili smo nešto ovako sa isporukom mleka. Pojedinačni proizvođači dovoze robu u naše centre u gradu. Tamo mi spajamo robu, organizujemo pojedinačne isporuke i naša vozila odlaze puna do gradskog centra. Tako zapravo ima manje teretnjaka u centru grada“, objašnjava Mirja Dajters.

Velika vozila su najveći zagađivači i ne samo to – ona izazivaju čak 35 odsto gužvi na putevima. U jednom delu Meksika je DHL uspeo da svojim projektom smanji udeo teretnih vozila sa 30 do 40 odsto, na samo 15 odsto.

Autori: Inza Vrede / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković