Španska „drama nezaposlenosti“ i korupcije

Od prvog januara Španija je predsedavajuća u EU i tim povodom Špigel onlajn piše:

„Španski premijer Hoze Luis Zapatero suočen je sa najdubljom krizom otkako je prvi put izabran za predsednika vlade 2004. godine. Osam meseci zemlja trpi posledice ekonomske krize, a nedaće su pojačane slomom tržišta nekretnina. Bez posla je više od četiri miliona ljudi, 20 procenata radno sposobnih što je dvostruko više od proseka EU. Situacija je lošija jedino u Letoniji. Prema svemu sudeći, Španija će poslednja od članica EU izaći iz krize i tek 2011. godine može se očekivati umereni rast. Pregled događaja u 2009. godini list „Pais“ naslovio je: „Drama nezaposlenosti“.

U anketama, 72 odsto građana izjavljuje da nema poverenja ili da ima malo poverenja u Zapatera. Njegovu slabu vladu spasava samo to što je poverenje u opoziciju još manje: u vođu opozicije Marijana Rahoju nema poverenja ili ima samo malo poverenja 80 procenata ispitanika. Njegova narodna stranka PP duboko je ogrezla u korupcionaške afere provincijskih političara koji su uzimali mito u vidu skupih odela po meri, luksuznih automobila i skupih satova. Međutim, i političari drugih stranaka u regionima su na meti kritika zbog nepotizma i pranja novca.

Sve su žešće diskusije i o autonomiji 17 španskih regiona. Katalonci su se sredinom decembra već izjasnili za nezavisnost – istina, samo simbolično, jer glasanje nema obavezujuću snagu.

Zadaci: od krize do odnosa sa Kubom

Uz izazove na unutrašnjem, dolaze i iskušenja ambicioznih ciljeva koje je Zapatero postavio na spoljnopolitičkom planu tokom četvrtog španskog predsedavanja u EU. Pored sprovođenja Lisabonskog sporazuma, Španija planira oživljavanje mirovnog procesa na Bliskom istoku uključujući i napredak u uspostavljanju palestinske države. Tu je i Mediteranska unija koju je inicirala Francuska kako bi se podstakla saradnja EU, arapskih zemalja Sredozemlja i Izraela.

Ostali ciljevi su – podsticanje dijaloga EU – Kuba, prijem Hrvatske u EU, poboljšanje odnosa sa Turskom. Najveći izazov ostaje, kao i na unutrašnjem planu, prevazilaženje ekonomske krize. Španija se zalaže za nov model rasta koji bi se zasnivao na obnovljivim energijama. Zadatak nimalo neće olakšati najnovija saznanja španske policije o planovima baskijskih separatista iz ETA za dva velika atentata tokom španskog predsedavanja. Dakle, težak start za Zapatera“, piše Špigel onlajn.

na sledećoj strani:

Jemen: treći rat Baraka Obame?

Jemen: treći rat Baraka Obame?

Povodom neuspelog atentata kod Detroita, list Rajn Nekar cajtung piše:

„Posle napada 11. septembra tadašnji predsednik Džordž Buš proglasio je Avganistan za centar terorizma Al Kaide i time svojim generalima odredio cilj napada. Sada, posle neuspelog atentata kod Detroita, njegov naslednik Barak Obama proglasio je Jemen za rasadnik terorizma. Da li je reč o novom bojištu?

To bi za Obamu, uz Irak i Avganistan, bio treći rat. Već iz tog razloga ne može se ni pomišljati na upućivanje američkih snaga u Jemen. Obama bi mogao izdati naređenje za vazdušne napade i tu bi u prvom planu bila unutrašnjepolitička računica. - tako bi pokazao odlučnost i obezvredio kritike republikanaca koji ga neprestano optužuju da je oklevalo u borbi protiv terorizma.

Međutim, bombardovanje navodnih uporišta terorista do sada su se pokazala uglavnom neefikasnim, a zbog mnogobrojnih civilnih žrtava samo je rastao bes na Zapad. Nema sumnje da je neophodna odlučnija borba protiv terorista u Jemenu. Međutim, ne uz pomoć bombi, nego većim angažovanjem tajnih službi“.

Jemen pogodan za razvoj terorizma

O Jemenu piše i list Dresdner nojeste nahrihten:

„Ako bi se pravio profil zemalja od kojih preti najveća teroristička opasnost onda je slika prilično jasna: reč je, pre svega, o izuzetno siromašnim državama kojima preti raspad društva, koje su žrtve stranog mešanja i zato idealno mesto za teroriste.

Od 11. septembra 2001. jasno je da je uz Sudan, Somaliju i Avganistan i Jemen jedna od zemalja u raspadu. Uprkos tome, predsednik Barak Obama ponavlja staru grešku – uprkos svoj retorici, u odlučivanju o načinu i obimu (američkog) angažovanja prevagu nemaju humanitarni ili društveni aspekti, nego geostrateški interesi u regionu“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević