Đake nema ko da uči
30. avgust 2018.
„U poslednje tri decenije nismo imali tako dramatičan nedostatak prosvetnih radnika u Nemačkoj", izjavio je Hajnc-Peter Majdinger, predsednik udruženja prosvetnih radnika Nemačke uoči početka školske godine: „Ukupno nedostaje oko 40.000 prosvetara." Zbog toga taj posao privremeno rade početnici, penzioneri i studenti – ili mesta jednostavno ostaju upražnjena.
„Početak školske godine u mnogim pokrajinama pokazuje da je naša zemlja u opasnosti, te da se postepeno kreće ka obrazovnoj krizi", izjavio je konzervativni poličar Folker Kauder, inače jedan od najbližih saradnika Angele Merkel.
Problem je rezultat mnogih faktora: porast nataliteta, veliki priliv izbeglica, mnogo prosvetara koji se penzionišu, nedostatak ulaganja u obrazovanje i velike prepreke za upis na programe obuke nastavnika na univerzitetima.
Najviše su pogođene škole u kojima su nastavnici najmanje plaćeni: osnovne, trgovačke škole i škole za decu sa smetnjama u učenju. Obrazovne ustanove u velikim gradovima, na primer u najsiromašnijim četvrtima u Berlinu, kao i škole na selima, najteže nalaze nove nastavnike.
Neke pokrajine pokušavaju da reše nedostatak tako što puštaju ljude bez učiteljske diplome u učionice. Severna Rajna-Vestfalija, kao najnaseljenija pokrajina u Nemačkoj, zapošljava diplomce sa radnim iskustvom kako bi dobili neophodnu obuku direktno u školama. Nakon dve godine teorije i prakse, trebalo bi da budu kvalifikovani nastavnici.
Pridošlice kao privremeno rešenje
Još 2013. godine, 16 pokrajinskih ministara obrazovanja složilo se da poslednja rezerva budu osobe koje su promenile karijeru i žele da postanu nastavnici - drugim rečima, pridošlice. Sve samo da bi popunili privremeni nedostatak. Međutim, oni postaju dugoročno rešenje za ovaj problem, kaže šef sindikata učitelja VBE profesor Udo Bekman. On u intervjuu za javni servis ZDF poziva na jedinstvene standarde za obuku pridošlica.
Prošle godine zaposleno je oko 4.400 osoba kvalifikovanih kroz ove obuke, ali ostaje još 34.300 upražnjenih mesta širom zemlje. Najveći broj takvih promena karijere zabeležen je u Berlinu (1.270), Saksoniji (1.100) i Severnoj Rajni-Vestfaliji (800). Berlin i Saksonija su jedne od pokrajina kojima su prosvetari najviše potrebni, ali im pružaju najmanju sigurnost. U većini ostalih pokrajina, prosvetari su državni službenici sa trajnim ugovorima i atraktivnim beneficijama.
"Veoma zabrinuti”
Neki su ismevali ideju zapošljavanja pridošlica. Iako oni zaslužuju priznanje za želju da rade sa decom, konzervativac Kauder kaže: „Veoma sam zabrinut za kvalitet nastave". Stručnjaci kao što je predagog Jorg Ramseger, tvrde da ljudi koji dospeju na poziciju nastavnika bez prethodnog tradicionalnog obrazovanja nemaju vremena da razmisle da li su sposobni za taj posao.
„Tokom fakulteta studenti imaju pet godina da nauče kako deca misle, uče i oblikuju savremeno okruženje za učenje", kaže Ramseger za dnevni list Tagesšpigel. „Tokom njihovih studija i prakse, studenti sami mogu da ispitaju i promisle da li zaista žele da rade sa decom."
Tradicionalni put da se postane prosvetni radnik je zahtevan. Ocene iz srednje škole moraju biti skoro savršene kako bi bili primljeni na programe obuke na univerzitetima koji traju od sedam do osam godina.
Kritičari tradicionalnog puta, kao što je pedagog na Univerzitetu u Hamburgu i bivši učitelj Peter Štruk, kaže da su prepreke za upis previsoke, a da ima premalo mesta – što dovodi do malog broja diplomaca. „Kvalitet nastave nema nikakve veze sa ocenama", kaže Štruk za nedeljnik Die Zeit.
Nedavno istraživanje fondacije Bertelsman daje procenu da bi trebalo zaposliti ukupno 105.000 učitelja do 2025. godine kako bi se zadovoljile potrebe nemačkih osnovnih škola. Istovremno se do tada očekuje maksimalno 70.000 diplomaca. Ukoliko su brojke istinite, pridošlice će verovatno postati uobičajna pojava.