Čitav svet u borbi protiv korona-virusa
25. februar 2020.
Najpre jedna donekle dobra vest: u epicentru epidemije, kineskoj provinciji Hubej i metropoli Vuhan je, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije epidemija prešla kulminaciju i broj novozaraženih počeo je da se smanjuje. No svakako je preterano bilo koju vest iz Kine o širenju korona-virusa nazvati „dobrom“: prema poslednjim, noćašnjim informacijama, tamo se zaraza i dalje širi.
Ukupno je u Kini 77.658 obolelih i bolesti je podleglo 2.663 osoba. Posebno je pogođeno kinesko zdravstveno osoblje: više od 3.000 lekara i pomoćnog bolničkog osoblja je zaraženo – verovatno zato što nedostaje zaštitne opreme, a eventualno i od premorenosti u toj neprekidnoj borbi protiv bolesti.
Nova žarišta epidemije
Kina se svim silama bori protiv zaraze: na raspolaganje je stavljeno 99,5 milijardi juana (oko 13 milijardi evra) za obuzdavanje širenja virusa. Čak je odloženo i redovno zasedanje poslanika Narodne skupštine. Potpuno je zabranjena prodaja, pa čak i konzumiranje mesa divljači, jer se pretpostavlja da se virus širi i u divljini – iako to ne dosadašnja saznanja ne potvrđuju.
Svakako, borba samo jedne države protiv epidemije nipošto nije dovoljna: Peking je objavio da blisko sarađuje s Japanom i Južnom Korejom kako bi obuzdali epidemiju. Pritom se čini da je upravo Južna Koreja zemlja u kojoj se trenutno virus najbrže širi. Samo ovog utorka prijavljen je 161 slučaj novih oboljenja, tako da je tamo 763 obolelih. Sedam osoba je preminulo do ove noći.
Čini se da je najjednostavnije rešenje protiv širenja virusa preko nacionalnih granica – zabrana ulaska državljana pogođenih zemalja: Novi Zeland je za još nedelju dana produžio zabranu ulaska državljana Kine u tu zemlju, a i sama Kina savetuje svojim građanima da ne putuju u Sjedinjene Američke Države zbog navodne „neprimerene“ sumnje i mera koje pogađaju upravo sve Kineze.
U načinu širenja bolesti svakako da ima nešto: prva oboljenja koja su se pojavila u zemljama Arapskog poluostrva – Omanu, Kuvajtu i Bahreinu – redom su se događala kod osoba koje su pre toga bile u Iranu.
Da li se može verovati svim brojkama?
Čini se, dakle, da je Iran zaista postao novo žarište zaraze, ali bi pritom trebalo biti nepoverljiv prema zvaničnim, državnim saopštenjima o broju obolelih. Teheran je recimo juče saopštio da mu je poznat samo 61 slučaj zaraze i dvanaest žrtava – a jutros su nezavisni izvori javili o još dve preminule osobe.
Određena skepsa je na mestu i kada je reč o vestima iz Vijetnama: tvrdi se da tamo svih šesnaest obolelih ozdravilo i da novih slučajeva nema. Istovremeno, vijetnamski mediji javljaju o mogućim ogromnim gubicima koje čekaju njenu ekonomiju, pre svega tekstilnu industriju, zbog poteškoća sa uvozom sirovina iz Kine i Japana.
I druge zemlje Dalekog istoka računaju sa ogromnim ekonomskim gubicima: strah od zaraze će svakako da desetkuje turizam – prema nekim procenama to će zemlje tog regiona da košta oko 115 milijardi dolara. Uz to ugrožena je i svaka trgovinska razmena. Virus doduše ne ostaje dugo aktivan na predmetima, dakle na uvezenoj robi, ali s obzirom na razmere panike, mnogi ne žele robu iz ugroženih područja.
Evropa sa maskom na licu
U Evropi je i dalje najteže pogođena Italija: tamo je već oko 230 zaraženih, a ovog ponedeljka javljeno je i o sedmom smrtnom slučaju. Doduše, kod preminulih je po pravilu reč o osobama koje su bolovale i od neke druge bolesti pre nego što su zaražene korona-virusom, ali nemački mikrobiolog Aleksander Kekule upozorava da bi tu bolest trebalo shvatiti veoma ozbiljno.
To nije samo običan grip, jer je kod njega smrtnost negdje oko 0,1 odsto. Kod ove vrste korona-virusa smrtnost je negde između 0,5 i 1,5 procenata. „To znači da je to deset puta opasnija bolest od gripa“, rekao je Kekule za radio-stanicu Dojčlandfunk i upozorio da je još teže odrediti rizičnu grupu. Jer od ovog virusa ne oboljevaju samo stariji, bolesni ili deca, već i ljudi u punoj snazi.
Mnogim Evropljanima nisu ni potrebna takva upozorenja virologa i u čitavom nizu zemalja praktično su razgrabljene papirne zaštitne maske za lice. Takve maske doduše malo pomažu protiv virusnog oboljenja, ali mnogi se rukovode onim: bolje išta nego ništa. Jutros je izbila uzbuna i u jednom hotelu na španskim Kanarskim ostrvima, jer je među gostima hotela navodno utvrđen jedan slučaj oboljenja. Iz hotela u Adeju oko hiljadu gostiju ne sme ni da izađe ni da uđe dok se ne utvrdi ima li još obolelih.
Razumno je biti oprezan
Gotovo sve države pripremaju se za moguće širenje epidemije, a sve je aktivnija i saradnja u borbi protiv te pretnje na nivou EU. Ovog utorka sastali su se ministri zdravlja Italije i zemalja njenog neposrednog susedstva – Francuske, Slovenije, Švajcarske i Austrije. Sastanku je prisustvovao i nemački ministar zdravlja Jens Špan. Čitav niz zemalja savetuje oprez, a čak i Evropski parlament je svojim saradnicima koji su nedavno bili u pogođenim regionima Italije ili na Dalekom istoku savetovao da rade od kuće.
U suštini, Evropski centar za prevenciju i kontrolu oboljenja (ECDC) procenjuje da je opasnost od širenje virusa u Evropi „niska do umerena“: to evropsko telo za nadzor mogućih epidemija smatra da je većina zemalja već uvela potrebne mere kako bi se sprečilo brzo širenje bolesti.
U Italiji je već desetak mesta proglašeno za zabranjene zone, iako čak ni takva mera nije zaustavila širenje bolesti. Na pitanje može li da se dogodi da i neki nemački gradovi budu proglašeni za „zabranjene zone“, ministar Špan je odgovorio da „veruje da to neće biti potrebno“. Jer zakonski, baš kao i u čitavom nizu drugih zemalja, u slučaju epidemije – to je teoretski moguće.
Kad će vakcina?
Osim što se pokušava da se zaustavi širenje korona-virusa, čitav niz zemalja odlučio je da izdvoji ogromne sume novca za razvoj vakcine protiv virusa. Na međunarodnu saradnju pozvao je i generalni sekretar UN Antonio Guteres. On je pozvao sve članice svetske organizacije da što pre stave na raspolaganje 675 miliona dolara kako se korona-virus ne bi pretvorio u „noćnu moru čitavog sveta“. Krizni komesar EU Janez Lenarčič objavio je da će Unija staviti na raspolaganje više od 230 miliona evra za borbu protiv te epidemije.
Čak je i američki predsednik Donald Tramp odlučio da od Kongresa zatraži 2,5 milijardi dolara za borbu protiv virusa i potragu za vakcinom. Doduše, milijardu dolara Kongres je već odobrio za druge namene, kao što je borba protiv virusa ebole, ali ta sredstva nisu potrošena i sad bi trebalo da budu namenjena za borbu protiv korona-virusa.
No kada je reč o vakcini, tu ne bi trebalo biti preveliki optimista: Nemački centar za istraživanje infekcija (DZIF) upozorava da mogu da prođu i godine, čak i decenije, dok se ne pronađe sredstvo protiv novog virusa. I u najboljem slučaju, biđe potrebno još mnogo vremena dok vakcina ne bude na raspolaganju svima kojima je potrebna.
aš(agencije)