Četiri koraka za izlazak iz krize

„Novi početak“, „ekstremno važne odluke“, „uradili smo ono što je bilo neophodno“ - prve su ocene rezultata poslednjeg u nizu vanrednih evropskih samita posvećenih ekonomskoj i finansijskoj krizi. A ova, po mnogima istorijska bitka za rešavanje krize evrozone, vodila se u Briselu sve do ranih jutarnjih časova. Lideri Evropske unije i evrozone tražili su održivo rešenje za Grčku, koje će grčki javni dug do 2020. smanjiti na 120 procenata bruto državnog proizvoda.

Tako su se, na marginama sastanka lidera evrozone, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi sastali sa predstavnicima bankarskog sektora u pokušaju da nađu rešenje za otpis dela Grčkog duga. Tom prilikom dogovoreno je da privatni sektor, sa dosadašnjih 21 odsto, preuzme 50 procenata gubitka na osnovu Grčkog duga. To bi za 100 milijardi evra smanjilo ukupnu zaduženost Grčke, koja sada iznosi 350 milijardi evra.

Da takvo rešenje vodi održivosti grčkog duga, smatra i premijer Grčke Jorgos Papandreu: „Grčki narod ulaže nadljudske napore da dovede svoju kuću u red, da svoju ekonomiju učini prosperitetnom i stvori bolju budućnost za grčki narod. Vreme je za odluke koje rešavaju nesigurnost i krizu, koje okreću stranicu i prave veliki korak ka boljoj budućnosti evropskih naroda.“

Rešavanje krize je maraton, a ne sprint

Pred sastanak lidera evrozone, šefovi država i vlada Evropske unije dogovorili su se i o oko rekapitalizacije evropskih banaka. Procenjeno je da bi u tu svrhu evropskim bankama bilo potrebno ukupno 108 milijardi evra. Prema sporazumu, obavezni fondovi banaka treba da dostignu devet odsto što bi bakama omogućilo da se odupru finansijskim potresima.

Na samitu u Briselu dogovoreno je i da se Evropski fond za finansijsku stabilnost sa 440 milijardi evra proširi na oko bilion evra. „Evropski finansijski kišobran“ je posle pomoći Irskoj, Portugalu i Grčkoj pao na 270 milijardi evra, a njegovo jačanje trebalo bi da spreči prelivanje dužničkih kriza na druge zemlje evrozone, na prvom mestu Italiju i Španiju.

Kao prva reakcija na odluku o proširenju Fonda za stabilizaciju evra, pojavilo se pitanje da li će cifra od bilion evra biti dovoljna da povrati poverenje u evropsku valutu na svetskim tržištima ili će pak ta brojka biti protumačena samo kao „bacanje prašine u oči“.

Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, zadovoljan je postignutim, iako dodaje da je rešavanje krize „maraton, a ne sprint“: „Paket mera oko kojih smo se dogovorili večeras potvrđuje da je Evropa spremna da učini ono što je potrebno kako bi očuvala finansijsku stabilnost. Tehnički detalji tog plana biće završeni u narednim nedeljama, a Evropska komisija će predlagati dalje mere za zajednički izlazak iz krize“.

Od monetarne ka ekonomskoj uniji

Evropsku uniju, međutim, očekuje nastavak posla, jer ono što Evropi ostaje kao zadatak jeste pronalaženje budućeg izgleda monetarne unije. I dok jedni rešenje za trenutnu, kako je mnogi već zovu „najtežu krizu koja je do sad pogodila EU“, vide u većoj integraciji, za druge je pak prepuštanje Briselu još više ovlašćenja i kontrole nezamislivo.

„Potreban nam je pravi zajednički pristup. Moramo da na pravi način integrišemo evrozonu. Moramo da zaokružimo monetarnu uniju pravom ekonomskom unijom“, smatra predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Mišljenja stručnjaka su različita. Jedni smatraju da jedino dublje integrisane zemlje Evropske unije imaju šansu da se na svetskim tržištima suprotstave jakim igračima, kao što su SAD i Kina. Drugi pak u trenutnoj krizi vide šansu za jačanje evra, ali i efikasnosti unije, dok ima i onih koji smatraju da se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću pretpostaviti koji je korak pravi, jer se dešava nešto što se nikada ranije nije desilo u evropskoj monetarnoj uniji. Za rešenje takvog problema, smatraju biće potrebna i eventualna promena samog ustava Evropske unije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković