Zvanična sezona lova na kancelarku

Delegati socijaldemokrata (SPD) i nisu puno izbora – zapravo jedini izbor je Per Štajnbrik, čovek za kojeg mnogi u SPD-u ne veruju da može da pobedi Angelu Merkel. Zapravo, Štajnbrik nije tipični socijaldemokrata i to je (biračima) jasno već na prvi pogled. On potiče iz hamburške građanske porodice i dolazi iz upravne službe gde je dugo vremena obavljao rukovodeće dužnosti. Nipošto nije poznat po tome da sluša tuđa mišljenja, nego je mnogo više sklon izdavanju naređenja.

Samovoljan i arogantan, inteligentan i zabavan...

Štaviše, čini se da čak uživa u svom položaju „specijalnog slučaja“. Kada govori, to je obično mešavina previše jasnih reči i uličnog govora i onda sve to uvijeno u učiteljski način podučavanja sagovornika. Često se to čini arogantnim, mada se mora priznati da je Štajnbrika po pravilu zabavno slušati jer se nikad ne zna šta će reći. Diplomatski jezik za njega je nepoznanica – čak i prema svojoj, socijaldemokratskoj stranci i stranačkim kolegama koje je znao nazivati i „kmezavcima“. On često kaže ono što drugi političari ne smeju ni da pomisle – i ta otvorenost se ne dopada baš svima.

To se posebno ne dopada članovima SPD-a koji misle da je njihova stranka zaboravila zašto uopšte postoji: da štiti interese onih koji moraju da rade da bi nahranili sebe i svoje porodice. Za njih je već i reforma socijaldemokratskog kancelara Šredera na granici s izdajom, a u njihovim očima Štajnbriku nipošto ne pomaže činjenica da je bio ministar finansija u vladi velike koalicije za prvog mandata Angele Merkel. Sa druge strane, njegova stručnost u pitanjima privrede i finansija je nešto što mu priznaju i iz tabora demohrišćana, jer i kada je reč o krizi evra i o mnogim drugim ekonomskim temama, jedva da ima ikakve razlike između Štajnbrikai politike nemačke kancelarke Merkel.

Ipak, Štajnbrik nije član demohrišćana – i teško da bi uopšte mogao postati. Naime, on je još kao osamnaestogodišnjak istupio iz (evangelističke) crkve jer je bio uveren da crkva previše često stoji „na strani moćnika“. Iz „moralnih i filozofskih razloga“ se 2005. vratio u krilo crkve – zlobnici bi rekli: zato što je i sam u međuvremenu postao moćnik.

Poziv na tradiciju socijademokratije

Štajnbrik u svojim govorima ističe vrednosti „koje nisu na prodaju“: pravednost, sloboda i solidarnost – sve teme koje će, obzirom na sve veću razliku između bogatih i siromašnih u Nemačkoj, bez sumnje izmamiti aplauze i najvećih pristalica Marksa i Engelsa. Jer Štajnbrik podseća svoju stranku – i čitavu javnost Nemačke – da se ovo društvo pretvara u „paralelni svet“ onih sasvim dole koji već misle da su sasvim izgubljeni, dobijaju samo loše plaćene poslove i već sumnjaju da demokratija uopšte funkcioniše, i na one gore, koji uživaju u obesnom individualizmu i ne uviđaju da se društvo raspada. To, najavljuje Štajnbrik, on i njegova stranka ne žele da dopuste.

Sve u svemu, nakon isticanja Angele Merkel kao kandidatkinje demohrišćana, trka za položaj kancelara je i zvanično počela. Štajnbrik je proteklih sedmica, od kako je postalo jasno da će biti kandidat SPD-a za kancelara, već promenio neke svoje navike, ali je potrebno još mnogo toga da bi osvojio srca Nemaca – i osobito Nemica. Jer žene su već primetile da Štajnbrik čak ni u svom timu nema žena koje imaju šta da kažu, nego se okružio „mačo tipovima kakav je i on sam“ – kako je primetila jedna komentatorka nemačke televizije WDR.

„Matematika nemogućeg“

Dodatni problem je i što se čini da će izbori u septembru 2013. za mnoge birače biti „sudbonosni“. Za politikologe to nipošto ne znači nešto pozitivno, nego da mnogi birači „ne mogu niti zamisliti“ da će njihov kandidat izgubiti izbore. To se odnosi i na sledbenike Angele Merkel koji su uvereni da je ona „poslednji štit“ Njemačke pred nevoljama koje dolaze iz Evropske unije, baš kao i za protivnike ove nemačke kancelarke koji su uvereni da je Angela Merkel već toliko pokvarila odnose Berlina i Brisela da je već prepreka bilo kakvom konstruktivnom rešenju.

Povrh toga, trenutna ispitivanja javnog mnjenja svedoče o upravo neviđenoj konstelaciji političkih snaga – gde gotovo svaka moguća politička koalicija zvuči praktično nemoguće. Naime, socijaldemokrate i Štajnbrik još ubedljivo zaostaju za demohrišćanima i Merkelovom, ali stranka Zelenih je postala ozbiljna politička snaga. Trenutni partner Angele Merkel, stranka liberala (FDP) je potonula na rub nevažnosti i kad bi se ove nedelje održali izbori, svi bi se našli u velikim nevoljama.

Naime, željena koalicija opozicije – socijaldemokrata i zelenih – ne bi imala dovoljno zastupničkih mesta za formiranje vlade, a ne bi imala niti Angela Merkel zu liberale. Dakle ostaje mogućnost velike koalicije velikih rivala na šta bi teško pristale obe stranke. Ali i koalicija demohrišćana i Zelenih zvuči kao nemoguća misija. Ali do septembra 2013. ima još mnogo vremena – potpuno pravedno i jednako, i za Angelu Merkel i za Pera Štajnbrika.

Autori: Folker Vagener / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević