Zorba ne deli ljude na Grke i Makedonce | Mozaik | DW | 16.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zorba ne deli ljude na Grke i Makedonce

Aleksis Zorba, čovek koji je poslužio kao predložak za književni lik „Grka Zorbe“ Nikosa Kazancakisa, počiva na groblju u Skoplju. Da li i to može da bude jedan od načina za približavanje ljudi na Balkanu?

Njegovo ime ne postoji na repertoaru makedonske kulturne scene – ni u baletu, ni u pozorištu, ni na filmu. Poređenja radi, za balet u kome je oživljeno delo slavnog grčkog pisca Nikosa Kazancakisa, u Sofiji su prošlog meseca praktično razgrabljene karte. Slično je i na letnjim pozornicama u Splitu, Dubrovniku i drugim gradovima u regionu. Očigledno je da Grk Zorba živi svuda, samo ne i u Makedoniji. Tu samo počiva – na parceli broj 17, aleja 3, grobno mesto 23, na groblju Butel u Skoplju.

Ako se uzmu u obzir zategnuti politički odnosi na relaciji Atina-Skoplje, postavlja se pitanje zašto Makedonija ne koristi lik Aleksisa Zorbe kao dodirnu tačku za otvaranje kulturnih koridora između dveju zemalja? Danas retko koji sagovornik ima odgovor na to pitanje – ili sležu ramenima ili napominju da je u tom slučaju „kultura u senci međunarodne politike“. Ipak, slažu se da to može da bude potez kojim bi se poboljšao kontakt između dve zemlje, pošto Zorbin književni lik ne podstiče ni nacionalizam ni politikanstvo.

Zorbe nema ni na skopskoj mapi, ali ni na sceni

Zorbe nema ni na skopskoj mapi, ali ni na sceni

Pravi Zorba ima kosmopolitski imidž. U pitanju je mladi udovac Jorgos koji je u proleće 1922. godine vozom iz Soluna stigao u Skoplje, zajedno sa svojom 10-godišnjom ćerkom Ekatarinom. Od tog dana, pa u naredne dve decenije, njegov dom bio je gradski hotel „Lovec“, ali i lokalne kafane, naročito gostionica Marger, gde je sa prijateljima igrao, pio i pevao. Pred kraj života rukovodio je iskopavanjem raznih ruda i škriljca, i vodio beskrajno duge razgovore i prepiske sa piscem Kazancakisom, opisujući mu atmosferu u gradu i sopstveni život. Preminuo je od srčanog udara 1941. godine, nekoliko meseci nakon što se njegova ćerka udala za bogatog trgovca Jovana Jadu i samo nekoliko dana nakon što je Kazancakis na papiru napisao naslov svog novog romana – Grk Zorba.

Nema ga ni na turističkoj mapi

U doba kada se bliža i dalja istorija Skoplja na sve strane izliva u bronzi i mermeru, Zorbe nema ni na hartiji – odnosno ni na jednoj kulturnoj niti turističkoj mapi. Zbog promena urbanističkih planova, Zorbini ostaci su 1954. godine prebačeni sa starog groblja pod Vodnom, na groblje u Butelu. Staratelj porodične grobnice je bliski rođak potomaka Zorbe. Za sve druge, teško je da pronađu tu parcelu, bez pomoći ljudi koji rade na groblju. A da li je moguće pronaći i onaj put koji vodi, ne do groba, već do scene?

Ministarstvo kulture tvrdi da podržava i da će podržavati sve inicijative u svrhu kulturnog zbližavanja Makedonije sa susedima: „Bez sumnje, postoje mnoge ličnosti koje su dale svoj doprinos izgradnji kulturnog identiteta regiona, ličnosti na čijim delima mogu da se grade mostovi za kulturne veze zemalja u našem okruženju. U tom kontekstu, možemo da se podsetimo na dela kompozitora Mikisa Teodorakisa pre nekoliko godina u Makedonskoj operi i baletu, koji je, zajedno sa makedonskim umetnicima, svetu predstavio svoje muzičko delo 'Grk Zorba'. Ministarstvo kulture spremno je za saradnju i ostvarivanje novih kulturnih projekata koji su u zajedničkom interesu i koji omogućavaju predstavljanje makedonskih i grčkih umetnika u obema zemljama“, kažu iz resora kulture.

Ipak, gostovanje Teodorakisa nije bilo baš „pre nekoliko godina“, kao što nedavno je podsetio i grčki list „Etnos“, koji je pre 17 godina i objavio priču o otkrivanju groba Grka Zorbe: „'Pronašli smo grob Grka Zorbe u Skoplju“, napisali su tada (1996.) grčki novinari nakon uspešnog istraživanja u Solunu, Skoplju i Beogradu“. Nekoliko sedmica nakon toga, kompozitor Mikis Teodorakis posetio je Skoplje da bi predstavio svoje muzičko delo Zorba Grk u Makedonskom narodnom pozorištu u Skoplju, na koncertu na kome je prisustvovao i tadašnji predsednik Kiro Gligorov. Od tada, pa do danas, oko „Zorbe“ se ne dešava ništa.

M prijateljstva

Mikis Teodorakis

Mikis Teodorakis

Vladimir Martinovski, pisac i vanredni profesor Filološkog fakulteta na Univerzitetu „Sveti Ćirilo i Metodije“, smatra da je harizmatični Grk aktuelan i danas: „Još u gimnaziji, dok sam čitao romane Kazancakisa, bio sam veoma uzbuđen kada sam slučajno saznao da je čovek koji je bio prototip za lik Aleksisa Zorbe, živeo u Skoplju. Možda zvuči paradoksalno, ali ja nisam još posetio njegov grob, iako mi je simpatičan kao književni lik. Ali pre desetak godina sam bio na grobu Kazancakisa na Kritu, a njegov epitaf glasi: ‚Ne nadam se ničemu, ne plašim se ni od čega. Ja sam slobodan.' Nedavno sam ponovo došao u dodir sa delima Kazancakisa preko filozofsko-mistične poeme 'Salvatores Die / Spasitelji boga'. Dalekosežnost filozofsko-poetskih ideja plasiranih u toj njegovoj ranoj pesmi, gde se naziru klice kasnijih dela tog autora (uključujući tu i roman Aleksis Zorba), zadiru u veliki broj izazova pred kojima je i savremeni čovek. Naročito je reč o temi slobode, vere u sopstvene potencijale i zadatke čoveka kao duhovnog bića“, kaže Martinovski i zaključuje da bi roman Kazancakisa mogao da se čita, između ostalog, i kao knjiga o moći prijateljstva i otvorenosti prema različitim pogledima na svet.

Piščev amanet

Kazancakis je preminuo 1957. godine, daleko od rodne zemlje – u Frajburgu, u Nemačkoj – ali njegovi ostaci su na rodnom Kritu. On nije doživeo da vidi svoje književno delo na velikom filmskom platnu. Režiser Mihalis Kakojanis, koji je stvorio veliki broj filmova, nikada nije ponovio svetski uspeh filma „Grk Zorba“ iz 1964. godine (naslovna fotografija). Film je osvojio tri Oskara i u njemu je nastupila slavnu glumačku ekipa: Entoni Kvin, Alan Vejts, Irena Papas, Lila Kedrova… Muzika za film, delo najpoznatijeg grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa, postala je nezvanična himna Grčke, a sirtaki i dalje svira i u adaptaciji za balet „Grk Zorba“ koja je premijerno izvedena 1988. godine u areni u Veroni. Od tada ju je videlo više od tri miliona ljudi u 30 zemalja sveta, a jednom prilikom je čak izvedena pred 120.000 ljudi na otvorenom stadionu u Rio De Žaneiru. „Grk Zorba“ i tamo pronalazi svoju publiku. Ipak, nikada nije izveden pred Makedoncima i Grcima istovremeno.

Zorbina replika u slavnom romanu daje odgovor na mnoga današnja pitanja: „Jedno vreme sam delio ljude na Bugare, Turke, Makedonce i Grke, a sada na dobre i loše. Jednog dana neću činiti čak ni to, jer ćemo svi počivati u jednoj istoj zemlji…“ Taj književni amanet Nikosa Kazancakisa mogao bi da bude uvertira za budućnost Skoplja, Atine, ali mnogih drugih. Da li će oni to iskoristiti?

Autorka: Katerina Blaževska (dj)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković