Zoo-vrt kao Nojeva barka

"Vuk i jagnje će pasti zajedno, lav će jesti slamu kao goveče, a zmija će se hraniti prahom. Neće zlo činiti, neće nikome nauditi na čitavoj Svetoj gori mojoj, govori Gospod." Ono što je prorok Izaija (poglavlje 65) prorekao o "novom Jerusalimu" jerusalimski zoolog Aharon Šulov je 1940. godine shvatio doslovce. U tor je zajedno stavio vuka i ovcu i nadao se najboljem. Ali, uzalud: s vremena na vreme morao je u tor da dovede novu ovcu.

Aharon Šulov osnovao je zoološki vrt u kojem trebalo da se nađu sve životinje koje se pominju u Starom zavetu. Narod ga i danas naziva "Biblijskim zoološkim vrtom". Šulov je hteo uz pomoć životinja da "oživi" Bibliju. Ali, susedi su se bunili protiv buke, pa je zoološki vrt morao više puta da se seli.

"Od svake vrste po dvoje"

Od 1993. je "Biblijski zoološki vrt" smešten u dolini Malha u blizini Jerusalima. Nedaleko od njega je nadzorna tačka na putu ka Vitlejemu na palestinskoj Zapadnoj obali (Jordan). Na 25 hektara nalazi se prostor sa životinjama. Svojevrsni vrt smešten je na terasastom brežuljku između drveća i grmlja koje spada u izvornu vegetaciju Izraela. Tu se primera radi nalazi i retki sirijski jasen i alepski bor. "I od svake životinjske vrste uzmi po dvoje, muško i žensko, da sa tobom ostanu na životu …." Ono što je Bog naredio Noji, kako stoji u Knjizi postanka, poglavlje 6. za jerusalimski zoološki vrt nisu prazne reči. "Zoološki vrt ju je preuzeo kao zadatak kako da se sačuva flora i fauna zemlje", kaže Sigalit Herc, biolog i od 1998. odgovorno lice za marketing "Biblijskog zoološkog vrta".

Primerno čuvanje okoline

A to je teška i često frustrirajući zadatak u toj maloj, gusto naseljenoj zemlji. Od 130 životinjskih vrsta koje pominje Biblija, već 1940. su mnoge bile izumrle. U međuvremenu ih je izumrlo još više, a brojne su ugrožene. Te ugrožene vrste ovaj Zoološki vrt nastoji da sačuva i po mogućnosti da ih nastani u prirodi. Na primer vidru, kojoj je potrebna voda i koja je, s obzirom na sve veću sušu, gotovo izgubila bitku za svoj životni prostor. U čitavom Izraelu ih navodno ima samo još oko stotinu. Zato se uprava Zoološkog vrta odlučila na neobičan potez: uhvatili su vidre u prirodi i stvorili im u Zoološkom vrtu idealne uslove kako bi se bolje razmnožavale i kako bi ta vrsta bila očuvana.

Ovaj zoološki vrt je odličan primer i zbog svog odnosa prema okolini. Oni ne samo da odvajaju smeće. "Recikliramo vodu, koristimo solarnu energiju i organski otpad", dodaje Hec. Zoološki vrt se finansira od ulaznica i dobrovoljnih priloga. "Planiramo vrlo precizno šta ćemo dalje činiti." Kako bi ovaj zoološki vrt izašao na kraj sa troškovima pomaže i jevrejska zajednica.

Vođenje na arapskom i hebrejskom

Do danas je kod jevreja uobičajeno da svaki seljak daruje desetinu svog uroda od svake vrste. "Voće, žitarice i povrće dobijamo besplatno", kaže Sigalit Hec. Ali, meso za divlje mačke moraju da kupuju – a lav svaka dva dana pojede 15 kilograma mesa. Sva hrana uz to odgovara jevrejskim propisima o čistoći hrane (košer).

Jerusalimski zoološki vrt je otvoren i sabatom. To je gotovo malo čudo s obzirom na uticaj religije u Jerusalimu. Ali, i ortodoksni jevreji su se sa tim pomirili. Oni su među najredovnijim posetiocima. Ali u vrt dolaze i Arapi. "I jedni i drugi se ovde osećaju sigurno, osećaju da su dobrodošli", kaže Hec. Vođenje kroz vrt postoji na arapskom i hebrejskom. Uprava vrta na svoju ulogu gleda prosvetiteljski. "Ni strogo religiozni jevreji, ni Arapi se ne bave prirodom", kaže Hec dodajući da odnosi između tih verskih zajednica nisu prisni. Jedino deca uspevaju da prebrode tu distancu.

"Orao Mosadov špijun"

Nisu samo posetioci jevreji i Arapi. I među zaposlenima Zoološkog vrta ima pripadnika i jednog i drugog naroda. "Nastojimo politiku da ostavimo po strani", kaže prodavac ulaznica Jakob Itah, ali to ne uspeva uvek.

Nekad se ovaj miroljubivi zoološki vrt susretne i sa dubokim nepoverenjem među ova dva naroda. Tako su arapski mediji 2010. Izveštavali o jednom orlu iz "Biblijskog zoološkog vrta" koji je uhvaćen u Saudijskoj Arabiji. Ta životinja je bez sumnje špijun kojeg je poslala izraelska tajna služba Mosad, govorili su. I Saudijci su orla pomno pretražili. Sigalit Hec se smeje pri pomeni tog događaja: "On je bio prstenovan. Odhranili smo ga i pustili na slobodu. On jednostavno nije znao za granice. To je sve."

Autor: Ulrike Šlajher / Anto Janković
Odg. urednik: Jakov Leon