Znalo se kako će Srbi glasati | Izbor iz štampe | DW | 16.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Znalo se kako će Srbi glasati

„Za sve Srbe na Kosovu može da se kaže da ne žele da imaju ništa sa Prištinom. Tu ništa ne mogu da promene izjave nemačkih političara da je referendum nedemokratska farsa. To možda jeste farsa, ali nedemokratska – nije.“

„Takozvana republika“ – naslov je članka Frankfurter algemajne cajtunga o referendumu kosovskih Srba: „Kada bi Bavarci na referendumu smeli da odgovaraju na pitanje treba li ukinuti Zapovest o čistoti piva, svi bi i pre referenduma znali kakav će biti njegov rezultat. Slično je i sa glasanjem u četvorim srpskim opštinama na Kosovu sa većinskim srpskim stanovništvom. Sugestivno referendumsko pitanje je glasilo: da li prihvatate institucije takozvane Republike Kosovo?“ - Autor teksta, stručnjak za jugoistočnu Evropu Mihael Martens, dalje navodi da je od početka bilo jasno kako će glasati kosovski Srbi, te da srpske nastavnike, lekare ili službenike ionako plaća Beograd, a pominje i lokalnu mafiju koja neguje stabilne mulltietničke odnose: „No, bilo da se radi o švercerima, službenicima ili vlasnicima kafića – za sve Srbe na Kosovu može da se kaže da ne žele da imaju ništa sa kosovskom državom proglašenom 2008. Tu ništa ne mogu da promene izjave nemačkih političara poput poslanice Bundestaga Mariluiz Bek, koja je ovaj referendum osudila kao nedemokratsku farsu. To možda jeste farsa, ali nedemokratska – nije. […] Posebno udaljena od stvarnosti je tvrdnja Zapada – vođena pre svega željom da je tako – da lokalna mafija ne da Srbima da prihvate kosovske institucije.“

„Zanimljivo je i da je pre svega srpski predsednik Tadić proteklih nedelja bio protiv referenduma. Tadićev dugoročni cilj je međunarodno priznato uklapanje severa Kosova u srpsku državu, ali kratkoročni je pre svega da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Tu ovaj referendum samo smeta. […] U jednoj analizi beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert piše da status kandidata za EU građani Srbije niti mogu da namažu sebi na hleb, niti mogu da njime napune rezervoare svojih traktora. Tako to vide i Srbi, čije oduševljenje Evropskom unijom se primetno smanjilo. Ranije su Srbiji govorili da, ako se i sami za sebe ničemu ne nadaju, to članstvo žele bar zbog svoje dece i unuka. Dosta im je bilo iskustva parije u svetskoj zajednici kroz koje su prošli devedesetih godina.“

Stariji ljudi sve češće posežu za drogom

„Bekstvo u zavisnost“ – „Stariji ljudi imaju sve više problema sa drogama – pre svega kada su usamljeni“ piše danas Zidojče cajtung. Povod za to je izveštaj savezne opunomoćenice za droge Mehthild Dikmans objavljen u Berlinu. Nemačka vlada sada mora da se „pojačano fokusira“ na taj problem. „Sve je više ljudi koji žive sami i za neke je to preveliko opterećenje. To vodi u problematično konzumentsko ponašanje, rekla je Dikmansova. Pre svega starije žene, bilo zbog gubitka partnera ili zbog nesanice, sve češće posežu za tabletama. Ljudi koji ranije nisu imali problema sa alkoholom, zbog usamljenosti postaju ’tihi alkoholičari’ – procenjuje se da takvih u Nemačkoj među starijim ljudima ima oko 400.000. Oni sami se ne obraćaju nikome za pomoć i zbog toga sa tom problematikom moraju bolje da se upoznaju negovatelji. Osim toga, zavisnici od kokaina i heroina su usled poboljšane medicinske nege sve stariji, tako da se javila potreba za regulisanjem mesta i načina na koji bi moglo da im se pomaže.“

Sve je više ljudi koji žive sami, za neke je to preveliko opterećenje

Sve je više ljudi koji žive sami, za neke je to preveliko opterećenje

„Nemačka vlada namerava da prevenciju jače usredsredi na tačno određene rizične grupe, umesto da postupa „kao da zaliva baštu iz kante“ – kako je to rekla Mehthild Dikmans. To predviđa i nova Nacionalna strategija politike borbe protiv droga i zavisnosti, koju je upravo odobrila nemačka vlada. Ona je zamenila stari Akcioni plan droga i zavisnost donet 2003. Pored starijih lica, ciljne grupe su i adolescenti, trudnice i imigranti. Mora se učiniti sve da zavisnost uopšte ne nastane, rekla je opunomoćenica Dikmans, i dodala da treba pružiti pomoć lekarima kao licima kompetentnim za prepoznavanje ili terapiju bolesti zavisnosti, te proširiti preventivni rad u preduzećima. Nemačka vlada se upravo bori za to da se u bolesti zavisnosti zvanično uvrsti i zavisnost od interneta. Do sada je ta zavisnost tretirana generalno kao psihičko oboljenje.“

„O zavisnosti od interneta još uvek nema dovoljno relevantnih podataka. Prema najnovijim istraživanjima, njihov broj se kreće oko 560.000. Od toga 250.000 otpada na mlade starosti između 14 i 24 godine. Ponašanje oko 1,4 miliona korisnika interneta može da se okarakteriše kao problematično. Za Mehthild Dikmans, jedan od izazova borbe protiv zavisnosti jeste i mladalačko opijanje do alkoholne kome. Kada je reč o pušenju, u vladi nije prošao predlog Ministarstva za zaštitu potrošača da se duvanskoj industriji zabrani da reklamira cigarete velikim plakatima. Otpor toj inicijativi pružili su Ministarstvo privrede i kancelarkin ured…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama