Zmije su "lek"?

Priča počinje tako što je neki lekar u Malziji šezdestih gdoina prošlog veka primetio da se krv ljudi koje je ujela otrovna zvečarka teško zgušnjava. Osamdestih godina su vršeni prvi pokušaji da se ovaj fenomen iskoristi u terapiji šlogiranih pacijenta. Medjutim studije nisu pokazale nedvosmisleno dobre rezultate – tako da lek nije pušten na tržište. Jendo nemačko framceutsko preduzeće – sada radi na novom pokušaju da proizvede lek od otrovnih zmija – pa ih u tom cilju gaji na specijalnoj farmi.

"Zmije hranimo miševima .Svakih 21 dan zmija dobije po jednog živog miša."

Rolf Krojc je gospodar zmija – 200 otrovnih zmija.On je upravnik farme zmija koaj pripada Nordmarku, farmaceutskom preduzeću u blizini Hamburga. Radi se o specijalnoj vrsti otrovnih malezijskih zvečarki, smedje - crnih šara, dužine od 50 do 70 centimetara. Zmije su smeštene u plastičnim kutijama u kojima lenjo provode svoj život proizvodeći veoma snažan otrov:

“To je hemotoksin.Ovaj otrov prvo uništava tkivo, krvne sudove, tako da to može da dovede do zakržljavanja udova.Koga ujede ovakva zmija patiće od trajnih psledica.”

Medjutim ovaj otrov ima i lekovito svojstvo – bar tako veruju u firmi Nordmark.

I to kao lek za hitne slučajeve najčešće vrste šloga koji nastaje kada ugrušak krvi spreči dovod krvi u neke delove mozga.Ćelije u pogodjenom delu mozga potom veoma brzo odumiru.

Ankord bi upravo to trebal oda spreči – tak ose zove lekovita supstanca koja se dobija od otrova zmija. Jednostavnije rečeno, ankord čini krv tečnijom – kaže Manfred Kurfurst iz Nordmarka, zadužen za proizvodnju biološkoih lekovitih supstanci.

"Tako može da se rastovri i ugrušak krvi. Krv koja je posle moždanog udara gusta kao sirup, ponovo postaje tečnija i mož da dospe do delova mozga koji posle moždanog udara nisu bili snadbeveni krvlju."

Nada: ako se lekovita supstanca pacijentu da u roku od najkasnije 6 sati posle moždanog udara, sprečavaju se trajne posledice po mozak. Ova supstanca Ankord ispitivana je u klinikama još 80tih godina. Medjutim, rezultati studije su bili nejasni.

"Napravljene su dve studije jedna u SAD, jedna u Evropi. Studija u Americi je bila uspešna. U Evropi je ta ista studija ostala nejasna. Delotvornost supstance nije mogla statistički da se dokaže. Zbog toga preparat nije pušten na tržište. Ipak u Nordmarku veruju u ovaj lek obrazlažući svoj stav time da je svojevremeno evropska studija bila uključila pacijente sa visokim stepenom rizika, zbog kojih je onda rezultat ispao takav kakav jeste."

Nordmark je sa svojim partnerima u SAD pokrenuo novu studiju, širom sveta u kojoj je uključeno 1.700 pacijenata. Lekovita supstanca se proizvodi u Utersenu u blizini Hamburga gde je ova firma otvorila farmu otrovnih zmija. Trenutno ovde živi 118 odraslih zvečarki uvezenih iz Malezije. Krojc kaže da im nije potrebna velika nega dovoljna im je plastična kutija nešto malo veća od kutije za cipele. Osim toga idealna temperatura 28 stepeni, 80 odsto vlažnosti vazduha i mnogo, mnogo mira.

"Cilj nam je da uzgajamo 1.200-1.500 životinja. To znači da u narednih nekoliko godina moramo biti u stanju da dostignemo taj broj razmnožavanjem zmija koje sada imamo."

Do sada se na farmi izgleglo 100 novih zmija. Ženke pre parenja dobiju po jednog miša, jer ako izgladne posle obavljenog parenja verovatno bi pojele mužjaka, koji je inače mnogo manji od ženke i te kako bi se našao na meniju ženke.

Zmijama se otrov muze svake tri nedelje. Osoblje pri tome prstima mora da masira otrovne žlezde koje se nalaze izmedju očiju nozdrva. To je opasan momenat:

"Jer ode se radi ne radi o predvidljivom riziku nego o jednoj neuračunjivoj životinji koja će možda 90 puta isto da se ponaša ali 91 put uradi nešto potpuno ne očekivano. Srećom do sada se ništa nije desilo. Sledeće godine ove studije bi trebalo da budu okončane a Nordmark se nada da će za 2009.godinu dobiti dozvolu da ovaj preparat izbaci na tržište za početak na američko."