"Zlatna medalja sećanja"
1. novembar 2007.
«Kada je tata pošao u Irak rekao mi je: «Ja ću se vratiti i onda ćemo raditi sve ono kao i do sada: igraćemo se, razgovarati i maziti.»
Mali Niki Engeman više nije mogao da govori jer se zagrcnuo plačući za svojim tatom, koji više neće doći. Džon Engeman je američki vojnik koji je poginuo od bombe podmetnute pod njegov automobil. On je bio instruktor na obuci iranskih vojnih snaga. Više od 3 800 američkih marinaca poginulo je od početka rata u Iraku i u Avganistanu. Mnogi od njih su odlikovani nakon smrti. Medjutim to ne zadovoljava političare u kongresu. Oni se pitaju šta je sa preživelima? Zbog njih je ustanovljen novi orden, takozvana «Zlatna medalja sećanja», koja se dodeljuje deci palih vojnika. Šef generalštaba Mihael Mulin objasnio je ciljeve tokom svečanosti prilikom poslednje dodele odličja.
«Ovaj orden ne treba da se odnosi samo na one koji su podneli žrtvu gubitka oca, već na sve nas treba na to da potseti. I ja obećavam svima koji nose uniformu da neće biti zaboravljeni.»
Obećanje treba da bude uteha za mnoge Amerikance. Takodje i za Donu Engeman, Nikovu majku, udovicu palog Džona.Ona je pozdravila ideju, da ratna polusiročad dobiju zlatnu plaketu sa plavom trakom koju mogu da nose oko vrata.
«Mi ne gubimo samo sinove i kćeri, već takodje i očeve i majke. Njihova deca su do sada bivala zaboravljena. Svet pri tom treba da zna da postoje takva deca i da oni više nemaju očeve.»
Dona je prilikom dodele ordena njenoj deci na glavu stavila vojničku kapu svog muža. Kao znak solidarnosti sa vojnicima, sa kojima saosećaju mnogi Amerikanci, iako smatraju da je rat u Iraku greška.To je greška za koju su odgovorni političari, ali ne i oni koji su se dobrovoljno prijavili za vojnu službu kako bi štitili svoju zemlju.