Zemljotres na izborima

Lider Nezavisne partije Velike Britanije (UKIP) Najdžel Feridž (naslovna fotografija) ishod izbora za Evropski parlament u svojoj zemlji naziva „zemljotresom“. Nikada ranije u istoriji Velike Britanije jedna stranka, koja se inače ne ubraja u etablirane, nije ostvarila uverljiviju pobedu na izborima. UKIP će ne kraju verovatno osvojiti oko 28 odsto glasova, skoro dvostruko više nego na izborima 2009.

„Ovo pokazuje duboko ukorenjeno nezadovoljstvo građana političkim mejnstrimom, kako u Velikoj Britaniji, tako i u Evropskoj uniji“, zaključuje Rob Ford, politikolog sa Univerziteta u Mančesteru. „Sve više birača se oseća ugroženo zbog useljavanja stranaca i zbog migracija koje imaju socijalnu pozadinu.“ Ipak, raspoloženje birača protiv EU manji je razlog za takav ishod izbora. Mnogo veći uticaj ima nezadovoljstvo politikom vlade u Londonu.

Već godinama UKIP pridobija birače koji inače glasaju za konzervativnu stranku premijera Dejvida Kamerona. Kako bi ponovo zadobio poverenje tih birača, ali i nekih poslanika sopstvene stranke koji su gurnuti na marginu, on je najavio da će se do 2017. održati referendum o ostanku Velike Britanije u EU. Preduslov za to je pobeda konzervativaca na parlamentarnim izborima koji se u toj zemlji održavaju 2015. godine.

Neće biti saradnje sa Nacionalnim frontom

Pobeda UKIP-a uklapa se u „antievropski“ trend, koji je vidljiv i u drugim državama EU. To je prvenstveno slučaj u Francuskoj, gde je #link:http://www.dw.de/marin-lepen-vu%C4%8De-evropu-udesno/a-17662762:veliki uspeh ostvario Nacionalni front#. Portparol britanskih ultra-konzervativaca ipak je naglasio da njegova stranka neće sarađivati sa Nacionalnim frontom koga smatraju rasističkom i desno-ekstremnom strankom.

„UKIP je uložio mnogo napora da bi odaslao poruku da nije rasistički ili neprijateljski nastrojen prema strancima, već da samo kritički posmatra EU“, kaže Endi Majkok, politikolog sa Univerziteta Hadersfildu. „Problem je samo u tome što se tokom proteklog legislativnog perioda pokazalo da su neki kandidati UKIP-a imali rasističke stavove.“ UKIP je tokom 2013. isključio iz članstva nekolicinu svojih političara jer su imali stavove neprihvatljive stranačkom rukovodstvu.

Snažnija frakcija te stranke u Evropskom parlamentu neće bitnije uticati na njegov rad. Posmatrači ipak veruju da će snažna podrška toj stranci promeniti politiku u samoj Velikoj Britaniji. „Jasno je da ta stranka profitira zbog nezadovoljstva birača političkom elitom unutar Velike Britanije“, tvrdi Majkok: „Trenutno nijedna druga stranka nema iskristalisan stav prema Evropskoj uniji. UKIP u tom smislu ima jasan politički okvir u kojem deluje i to bi možda mogao da bude razlog zbog čega su ga građani birali.“

Sledeći cilj: britanski parlament

Od svog osnivanja 1993. godine, UKIP je pre svega stranka koja deluje monotematski. Njen cilj je izlazak Britanaca iz EU. Do proteklih izbora stranka imala je devet od ukupno 73 mesta koliko pripada Velikoj Britaniji u Evropskom parlamentu. Ona nije zastupljena u Donjem domu parlamenta u Londonu. Proteklih godina stranka pokušava da proširi svoje političke horizonte i tako postane ozbiljna politička snaga unutar Velike Britanije. Stranka je već dobila znatan broj glasova i na lokalnim izborima koji su održani uporedo sa izborima za Evropski parlament. Ipak, mnogi birači smatraju da je UKIP još daleko od toga da pored konzervativaca, laburista i liberala postane četvrta etablirana stranka.

„Čini se da se Feridž obraća i radnicima i srednjoj klasi“, navodi Nil Drodži, birač konzervativaca iz Mančestera. „Ali koje ideje ima ako dođe na vlast? Lako je reći 'izlazak iz EU, smanjenje useljavanja...' i tome slično. Mnogo ljudi želi da čuje tako nešto. Ali niko iz te stranke nije objasnio ljudima kako treba da izgleda put Velike Britanije ako napusti Evropsku uniju.“