Zemlje Persijskog zaliva rešavaju krize

Nemački ministri spoljnih poslova retko prisustvuju godišnjem zajedničkom sastanku Evropske unije i Saveta za kooperaciju zemalja na obali Persijskog zaliva. Protekle sedmice, međutim, Gido Vestervele je rado učestvovao na sastanku jer za to postoji važan razlog: zemlje na obali Persijskog zaliva igraju značajnu ulogu u tri žarišta arapskog sveta: u Libiji, Bahreinu i Jemenu.

U Libiji, borbeni avioni Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara pomažu u nadgledanju zone zabrane letenja. Katar ide još dalje: po svemu sudeći isporučuje vojnu opremu pobunjenicima , plasira naftu na tržište i bio je prva arapska zemlja koja je priznala pobunjeničku vladu. Zemlje na obali Persijskog zaliva pokazale su u Libiji da su sposobne da preduzmu odgovarajuće korake, kaže Kristijan Koh iz Instituta za naučno istraživanje „Gulf resaerch Center“.

„Dve zemlje su preuzele vodeću ulogu, a posebno jedna – Katar. Stao je na čelo akcija za ceo Bliski Istok i preuzeo vodeću ulogu u čitavoj akciji NATO u Libiji. Katar je, u neku ruku, dao legitimitet akciji i sa arapske strane“, tvrdi Koh.

Dok u Libiji zalivske zemlje štite narod od Gadafija, u Bahreinu one štite kralja od stanovništva – uz pomoć više od 1.500 vojnika iz Saudijske Arabije i Arapskih Emirata. Demokratski pokret je razbijen, Bahrein je postao neka vrsta policijske države. Politikolog Koh, međutim, u reakcijama vlasti u Bahreinu vidi više od pokušaja da se sačuva moć.

„Bahrein je postao problem kada je više ekstremističkih snaga među šiitima postavilo zahteve koji nisu bili prihvatljivi za kraljevsku porodicu. Ako bi tamo došlo do nestabilnosti, do raspada političkog sistema, bila bi otvorena vrata za Iran koji bi tako mogao dalje da se meša u regionalne probleme“, smatra Koh.

Kada je u pitanju Jemen, zemlje Zaliva su najzad postigle uspeh. Savet za saradnju je predložio da predsednik Saleh ovlašćenja preda svom zameniku, da se formira nacionalana vlada i da se prekine sa protestima. Saleh bi, u zamenu za ostavku u roku od mesec dana, dobio imunitet od sudskog gonjenja. Ovaj predlog je vladajuća stranka u Jemenu oberučke prihvatila.

Kada Saleh podnese ostavku, izbori bi trebalo da uslede u roku od dva meseca. Tako su, uz pomoć i pritisak iz Vašingtona, zemlje Zaliva prevazišle međusobne razlike. Poznato je, naime, da su Saudijci pružali snažnu podršku odlazećem predsedniku Salehu.

Autori: Karsten Kintop / Mirjana Kine Veljković / beta

Odg. urednik: Nemanja Rujević