Zelena hemija budućnosti | Mozaik | DW | 09.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zelena hemija budućnosti

Od biljaka se proizvode boje, plastika i lekovi. Bez sirove nafte i na veliko. To je vizija nemačkog hemičara i preduzetnika Hermana Fišera. Za njega je budućnost hemije – zelena. Ali taj cilj nije lako ostvariti.

Nafta je sve skuplja. Za hemijsku industriju, to je duplo gore jer je nafta još uvek njena glavna sirovina. Ali, to ne mora tako i da ostane, kaže Herman Fišer: "Biomasa, odnosno biljni materijal, može u potpunosti da zameni naftu", kaže 60-godišnji hemičar. Fišer je 1983. bio suosnivač fabrike prirodnih boja u Braunšvajgu. Firma proizvodi boje od biljaka i minerala i time ostvaruje promet od oko sedam miliona evra godišnje.

Za svoje boje Fišer ne koristi supstance poreklom od nafte, prirodnog gasa ili uglja. Na primer pigment žute boje, dobija se od biljke Reseda, koja raste na livadama u istočnoj Tiringiji i od gline. To je sve.

Biomasa - neiscrpni rezervoar

Herrman Fischer AURO

Herrman Fischer

Biljne hemikalije se već neko vreme koriste za proizvodnju lepkova i deterdženata. Takođe, plastične kese i pakovanja su sve češće od biološki razgradive polimlečne kiseline.

Kućišta laptopa ili mobilnih telefona sastoje se delom od kompozitnih materijala sa biljnim supstancama: kućišta mogu dobro da se izoluju sa konopljom, lanom ili drvenim vlaknima, isto kao i sa poluretanom ili stiroporom na bazi nafte.

Čak i ulja za podmazivanje mogu biti proizvod na biljnoj bazi, kaže Fišer. Uz to su otpornija na toplotu i hladnoću od konvencionalnih ulja, kaže on.

Ipak, hemijski proizvodi od biomase su trenutno specijalizovani proizvodi. Još uvek mora dosta da se istražuje, ali budućnost biljne hemije je počela. Istraživači na univerzitetima i u industriji traže načine kako bi se od pšenice ili lignina u drvenim vlaknima dobile dragocene supstance za hemijsku industriju.

Potencijal biljaka inteligentno koristiti

Hemičar se ne plaši debate da bi upotreba biljaka u hemijskoj industriji mogla da dovede do gladi ljudi u Africi, Aziji ili Latinskoj Americi. "Ova rasprava je površna", kaže Fišer, zato što ljudi jedu samo mali deo biljke. Kod žitarica su zainteresovani za zrna, kod uljane repice za ulje. Za proizvodnju ulja od lanenog semena, koristi se samo oko dva odsto biljke. Ostatak - odnosno vlakna, boje i smola ostaju neiskorišćeni. Od lana mogu da se proizvode izolaciona vlakna, ulje za linoleum podove i hrana bogata proteinima. Važno je da se ova raznolikost koristi, kaže Fišer.

Međutim hemičar je kritičan prema drugom načinu korišćenja biomase u hemijskoj industriji: mnoge firme žele da otpad od drveta usitne i od toga ponovo proizvode nove hemikalije. To je nazadno, kaže Fišer, jer usitnjavanjem vlakna, ulja, voskova i smola u male fragmente, nastaje fosilna petrohemija na biljnoj bazi. "To je besmislica, prvo uzgajati kompleksne strukture, dakle biljke, zahvaljujući solarnoj energiji, zatim ih uništiti i uz visok energetski unos, ponovo graditi složene strukture."

Herman Fišer zna da se njegova vizija ne može odmah, a ni u potpunosti ostvariti. Ali njemu je zabavno da se sa predstavnicima hemijske industrije bori za svoj koncept. On ide i korak dalje: "Mi ćemo morati da stavimo pod lupu svaki proizvod za masovnu upotrebu." Jer jasno je da u budućnosti mora da se postigne isti efekat sa manje sirovina. I dodaje: Mnogi plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, mogli bi da budu trajniji, kada bi bili ojačani prirodnim vlaknima.

Autor: Ralf Arens
Redakcija: Dijana Roščić