Zbogom umetničkoj slobodi? | Mozaik | DW | 13.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zbogom umetničkoj slobodi?

Poslednja (novo)inscenirana Vagnerova opera „Tanhojzer“ na prošlonedeljnoj premijeri u Diseldorfu isprovocirala je kulturni skandal. Reakcije publike bile su burne. Koliko daleko mogu da idu umetničke slobode?

Uzavrele emocije, bučne reakcije iz publike, zvižduci zgroženih ljubitelja opere na premijeri „Tanhojzera“ (naslovna fotografija) u režiji Burkharda C. Kosminskog u Diseldorfu. On je sigurno računao da će publika negativno reagovati na njegovo viđenje Vagnerovog dela. Ali žestoke reakcije na insceniranje operskog dela, u kojem je režiser radnju „premestio“ u doba „Trećeg Rajha“, dela koje pokazuje i zločine nacista, egzekucije i masovna ubistva zatvorenika u gasnim komorama, izgleda da su iznenadile i Kosminskog.

Vrlo brzo nakon premijere, čelni ljudi Rajnske opere u Diseldorfu reagovali su na skandal i povukli „Tanhojzer“ sa programa. Tačnije: „Tanhojzer“ se i dalje izvodi, ali samo u koncertnoj verziji. Bez spornih scena.

Premijera „Tanhojzera“ u Diseldorfu

Premijera „Tanhojzera“ u Diseldorfu

Nasilje na pozornici

Pozorišni skandali su stari gotovo kao i samo pozorište kao institucija, predstavljanje sirovog nasilja ili brutalnost, publika nikada nije volela. Setimo se samo skandala oko praizvedbe baleta Igora Stravinskog „Posvećenje proleća“ (Le sacre du printemps) pre sto godina u Parizu. U tim vremenima se na pozornici nasilje samo dalo naslutiti, a danas su te scene mnogo realnije i drastičnije.

Pod rediteljskom palicom Tilmana Knabesa, u operi „Samson i Dalila“ 2009. godine u Kelnu, posetioci su bili suočeni sa scenama streljanja i silovanja.

Tada su čak i članovi Kelnske opere i solisti protestovali zbog insceniranja opere i, između ostalog, upozorili na (sopstvena) psihička opterećenja za vreme masovnih scena. Slično su ove nedelje u susednom Diseldorfu reagovali i brojni posetioci opere. Nakon premijernog izvođenja „Tanhojzera“, zatražili su pomoć lekara.

Teško Vagnerovo nasleđe

Povodom 200. godišnjice Vagnerovog rođenja (obeležava se ove godine) umetnici se očigledno vrlo rado bave njegovim antisemitskim stavovima i „prisvajanjima“ Vagnera od strane nacista nakon 1933. Nije ništa neobično da su plod tog poriva provokativni radovi poput režije Kosminskog u Diseldorfu. To je normalno.

Reditelj je bio šokiran „skidanjem“ njegovog dela sa programa. „Jasno sam stavio do znanja da ni u jednom trenutku nisam iskoristio stravične zločine nacionalsocijalista kao jeftino sredstvo za provociranje skandala!“ On je opersku kuću u gradu na Rajni optužio za „svojevrsnu cenzuru“.

(Ne)sloboda

Skandal oko „Tanhojzera“ ponovo pokazuje koliko je još uvek problematičan „jaz“ između umetničke slobode reditelja i reakcija publike i direktora operskih kuća. U poslednje vreme je u Nemačkoj samo jedna opera „skinuta“ sa programa. Bilo je to 2006. u Berlinu – Hans Nojenfels je tada režirao Mocartovog „Idomenea“. Berlinska opera se na taj potez odlučila iz straha od mogućih protesta muslimana. U operi se prikazivala i odrubljena glava proroka Muhameda.

Da i „skandalozne“ predstave itekako mogu da postanu klasici pokazuje nam između ostalog i insceniranje Vagnerovog „Prstena Nibelunga“ u režiji Patzrisa Šeroa na Festivalu u Bajrojtu 1976. Da li i „Tanhojzer“ iz Diseldorfa ima potencijala da se nađe u toj ligi? To tek treba da se vidi. Publika, u svakom slučaju, do daljeg neće moći da se uveri u (moguć) kvalitet predstave. Niti će moći da je shvati.

Autori: Klaus Gerke / Srećko Matić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.