Zbog korupcije na ulice | Politika | DW | 18.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zbog korupcije na ulice

U Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, u toku su protesti protiv korupcije i političkog establišmenta. Organizatori sada žele da prošire demonstracije na čitavu zemlju. Rastu strahovi od širenja nemira.

„Buđenje predsednika“ – pod tim su sloganom demonstranti iz građanske platforme „Dostojanstvo i istina“ u sredu ujutru (16.9.) pred sedištem šefa države Nikolajea Tomoftija, tražili njegovu ostavku. Nekoliko sati kasnije, protesti su se nastavili pred zgradom vlade u kojoj se održavao sastanak kabineta.

Organizatori demonstracija za nedelju (20.9.) najavljuju povorku automobila u glavnom gradu Kišinjevu i pozivaju na generalni štrajk širom zemlje. „Vlasti odbijaju naše zahteve, zato ćemo da proširimo protestne akcije“, kaže Andrej Nastase, jedan od predstavnika te građanske platforme.

Republik Moldau Proteste in Chisinau

Kamp demonstranata ispred sedišta vlade u Kišinjevu

Nedovoljna borba protiv korupcije

Povod za proteste koji su pre deset dana počeli masovnim demonstracijama u Kišinjevu, bio je nerazjašnjeni bankarski skandal iz maja ove godine kada je nestalo oko milijardu dolara. U tu aferu navodno su upletene tri banke i nekoliko političara. Proevropska platforma „Dostojanstvo i istina“ optužuje proevropsku vladu Moldavije za nedostatak spremnosti za reforme i predlaže formiranje takozvane „vlade narodnog poverenja“.

„Transparensi internešnel“ traži od vlade da ozbiljno shvati zahteve demonstranata. „Brojni korupcionaški skandali i nedovoljan interes nadležnih službi za razotkrivanje afera su nešto što ljudi više ne mogu da trpe i što je pokrenulo proteste“, navodi se u saopštenju moldavskog ogranka te organizacije. Ukoliko vlada ne pronađe rešenje, može da dođe do političkog vakuuma koji bi mogao da ugrozi bezbednost zemlje. Demonstranti traže ostavku predsednika i vlade, kao i šefa Nacionalne banke i državnog tužioca.

Država pred ponorom

Republici Moldaviji preti slom zbog korumpiranih političara i oligarha. Generalni sekretar Saveta Evrope Tornbjorn Jagland upozoravao je još pre početka protesta da se Moldavija nalazi blizu ponora.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Republika Moldavija je zemlja sa najkorumpiranijim sudstvom (144 mesto od 144 ispitane zemlje). Rumunska politikološkinja Laura Stefan veruje da su moldavski političari olako odustali od kontrole sudstva. Na jednoj diskusiji u Kišinjevu na temu suzbijanje korupcije, Laura Stefan je ocenila da su nedostatak političke volje i dalja politizacija nadležnih institucija, najveće prepreke u borbi protiv korupcije.

Sven Irmer, šef predstavništva nemačke fondacije „Konrad-Adenauer“ za Rumuniju i Moldaviju, smatra da je moldavska vlada obavezna da povrati izgubljeno poverenja građana u evropsku integraciju te zemlje. „U to spadaju sveobuhvatne reforme sudstva, kao i samih političkih stranaka, koji bi morale da imaju transparentniju strukturu finansiranja“, ocenjuje Irmer za Dojče vele. Korupcija, naglašava Irmer, mora odlučno da bude suzbijena i dodaje: „Trenutno izgleda kao da ne postoji politička volja da se u Kišinjevu formira institucija poput rumunske službe DNA za borbu protiv korupcije, koja bi imala slobodne ruke“.

Moldau Massendemonstration gegen die Regierung in Chisinau

Demonstranti traže ostavku predsednika Nikolaea Timoftija

Kancelarija EU u Kišinjevu predstavila je državnu tužiteljku EU, koja bi trebalo da pomogne moldavskom pravosuđu. To je bivša rumunska državna tužiteljka Marijana Aleksandru, koja je, između ostalog, istraživala i korupcionašku aferu vezanu za bivšeg rumunskog premijera Adrijana Nastasea (Nastase je više godina bio u zatvoru i 2014. godine je pušten na uslovnu slobodu).

Eskalacija je moguća svakog trenutka

Još niko ne može da kaže kako će se protesti završiti. Predstavnici građanske platforme ne isključuju mogućnost da bi pojedine snage mogle da zloupotrebe demonstracije. Aleksandru Slusari, jedan od pregovorača iz redova protestnog pokreta, u jednom televizijskom intervjuu je upozorio da niko ne može da garantuje koliko dugo će još protesti imati miran karakter.

Sven Irmer iz fondacije „Konrad-Adenauer“ za Dojče vele kaže: „Mogućnost eskalacije sukoba postoji ukoliko se u protestnu spiralu uključe druge političke snage – pre svega proruske stranke.“ Ipak, poređenja sa „Evro-Majdanom“ u Kijevu, u kome je u februaru 2014. godine u uličnim sukobima stradalo osamdeset ljudi, a predsednik pobegao iz zemlje, Irmer ocenjuje kao preterana.