Zbegovi na zapad, u Rusiji ili podrum | Evropa | DW | 07.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zbegovi na zapad, u Rusiji ili podrum

Rat na istoku Ukrajine naterao je stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove. Pod granatama i rafalnom paljbom, neki su morali da ostanu. Recimo lekari, koji zajedno sa pacijentima borave u podrumima.

„Najpre smo čuli eksploziju, odmah zatim i drugu... neko je povikao: Glave dole! A nešto kasnije: Svi u podrum! Jednostavno smo sledili lekare“, priča nam Julija. Ova žena u poodmakloj trudnoći došla je na rutinski pregled u lokalnu bolnicu u gradu Gorlovki nedaleko od Donjecka. Tada je počela artiljerijska paljba. „Dva dana smo proveli u podrumu. Ukupno 16 majki sa bebama i nas 11 trudnica.“ Lekari i babice u porodilištu koristili su svaki prekid vatre da iz bolničkih soba donesu madrace i posteljinu. „Petoro dece je rođeno u tom podrumu“, kaže Julija.

„Nema vremena za strah“

Iljuša je došao na svet pod bombama. Njegova majka Svetlana previjala se u porođajnim bolovima baš dok je jedna granata udarala nekoliko metara od bolnice. „Bojala sam se da napustim porodilište, jer trudovi su mogli da počnu u svakom trenutku. Zato sam ostala. U životu se nisam ovako plašila“, kaže Svetlana. Lekarima iz Gorlovke će celog života biti zahvalna: „Dok su oni spašavali naše živote, možda su njihove porodice na površini spasavale živu glavu od artiljerijske paljbe.“

Ratno vreme zahteva više medicinskog materijala, ali njega ima sve manje. Blizu četiri miliona ljudi u oblastima gde se vode borbe danas zatiče gotovo prazne apoteke i slabo opremljene bolnice.

Ukraine Krise

Podrumska bolnica u Gorlovki

To dobro zna i Mihail Andrijanov, lekar iz Slavjanska, nekadašnjeg bastiona proruskih sepratista koji je nedavno povratila ukrajinska armija. Kaže da je jedna medicinska sestra stradala tokom operacije. Onda su Andrijanov i kolege čak i operacionu salu zabarakadirali vrećama sa peskom. „Kada dovezu dvadeset ranjenika, onda jednostavno radimo, bez obzira na borbe. Tada nema vremena za strah.“

Nepoznat broj izbeglica

Većina ljudi, međutim, napušta razorene gradove Donjecke i Luganske oblasti. Masovno odlaze u mirnije delove Ukrajine ili u Rusiju – već u zavisnosti prema tome na kojoj strani se osećaju sigurnije. Hiljade su otišle u Harkov, poput mladića iz Luganska koji je za WDR rekao: „Separatisti kradu automobile i pljačkaju banke, ubijaju ljude tek tako. Mom drugaru su čekićem smrskali kolena. Zato smo otišli.“

Koliko njih je interno raseljeno, a koliko je pobeglo u Rusiju? To je gotovo nemoguća procena. Zvanično ima oko 300.000 interno raseljenih i izbeglica – dakle ljudi koji su zvanično zatražili takav status. Moskva je saopštila da je od početka krvavih borbi u Donjeckom basenu čak 20.000 Ukrajinaca podnelo zahtev za rusko državljanstvo.

Ipak, izvesno je da ukupna brojka ljudi u zbegu prelazi milion, mnogi su otišli kod rođaka na zapad Ukrajine ili u Rusiju pa se ne nalaze u statistikama. „Nisu svi oni zvanično izbeglice, ali su to ljudi koji napuštaju domove i idu tamo gde će se osećati bezbednije“, priča Den Meknorton iz UNHCR-a. „Treba nam hitno političko rešenje, samo tako broj izbeglice može da se smanji“, kaže on za DW.

Ostukraine/ Slowjansk/ zerstörte Häuser

Ruševine u Slavjansku

Julija iz Gorlovke takođe se nada rešenju, bilo kakvom. I sama je napustila svoj rodni kraj u kojem sada govori samo oružje. U novu bolnicu, gde čeka porođaj, stalno stižu ranjeni vojnici i civili. „Noću sam čula kako jedna žena plače pored svog mrtvog sina. I dalje ne mogu da razumem da je ovo zlo naša stvarnost. Godinama sam želela da dobijem dete, a sada samo hoću da bude rođeno u miru.“