Zašto se osećamo lošije u vreme praznika?

Da li je Božić zdrav? Odgovor bi mogao biti negativan ako uzmemo u obzir masnu hranu, alkohol i nedovoljno kretanje. Ali i božićno vreme u Nemačkoj i na Zapadu uopšte donosi stres i psihičko opterećenje. Mihael Muc, profesor na Univerzitetu „Georg August“ u Getingenu, postavio je pitanje da li se ljudi u praznično doba osećaju bolje ili gore.

Dojčlandfunk: Do čega ste došli analizom?

Mihael Muc: Na osnovu reprezentativnih anketa možemo konstatovati da se ljudi u to vreme ne osećaju tako dobro kao u drugim periodima godine. Ljudi navode, na primer, da češće doživljavaju negativne emocije, da su iscrpljeni, nervozni, tužni ili usamljeni, a osim toga su principijelno manje zadovoljni svojim životom.

To je skoro logično kada pomislimo na predbožićni stres. Ali na koja osećanja mi prvo pomislimo kada je reč o Božiću?

Verovatno na osnovu kulturološke matrice imamo očekivanja da za Božić sve bude harmonično, da se sve odvija perfektno, da okruženi porodicom dođemo do staloženosti i mirno uživamo u praznicima. Ta predstava o Božiću koja proizilazi iz prožetosti našom kulturom je delom u suprotnosti sa svim onim što se dešava u predbožićno vreme. Kada pomislimo na gužve u pešačkim zonama, na konzum kojem se ljudi predaju u to vreme, onda je uočljiva razlika. Naši podaci i studije pokazuju da ta nervoza i gužva određuju predbožićno vreme.

Znači, mi diskutujemo o dva pogleda na Božić, o dva načina njegovog doživljavanja. Znači li to da religiozni ljudi, skloni spiritualnom doživljaju, to vreme doživljavaju drukčije?

To je interesantno pitanje. Zaista smo u našoj analizi identifikovali jednu društvenu grupu koja se izdvaja iz opšteg trenda smanjenog osećanja zadovoljstva sopstvenim životom u predbožićno vreme. To su religiozni hrišćani. To su oni vernici koji sebe procenjuju kao veoma religiozne. Oni se pred Božić ne osećaju lošije. Verovatno zbog toga jer imaju jasniju svest o verskoj pozadini praznika, pa se Božić drukčije slavi. Mnogo staloženije, sa okrenutošću prema unutrašnjem doživljaju, manje materijalistički i manje orjentisano prema potrošnji. To bi mogli biti razlozi koji dovode do razlike.

Koje podatke ste analizirali?

Mi smo analizirali uporednu reprezentativnu anketu koja je sprovedena u više evropskih zemalja. Ono što je naš doprinos jeste da smo uporedili odgovore ljudi iz predbožićnog perioda sa odgovorima iz ostalih vremenskih perioda u godini. Na ideju smo došli jer smo fokusirali pitanje zadovoljstva sopstvenim životom. U nauci upravo to osećanje važi kao stabilno i varijacije nastaju samo u posebno kritičnim događajima u životu, kao što su razvod, kada ljudi ostanu bez posla, imaju velike probleme sa šefom itd. Naprosto smo bili radoznali da li to osećanje varira u predbožićno vreme. Bili smo i sami iznenađeni koliko su jake te razlike.

Znači li to da je Božić zaista kritičan događaj?

Zaista bi se to tako moglo reći. Naravno, psihička opterećenost nije ista kao kod događaja koje sam nabrojao, poput razvoda i gubitka posla. Ali je evidentno smanjivanje životnog zadovoljstva i povećanje stresa. Dakle, može se reći da je to manji kritični životni događaj.