Zašto Naprednjaci napreduju?

Grad Kristijansand na južnoj obali Norveške sprema se za predstojeću zimu. Ulice su gotovo prazne, hladno je i nebom se valjaju teški oblaci. Hakon Halvorsen stoji pored malog pristaništa, blizu prodavaca ribe, i posmatra pučinu. Taj 70-godišnjak je tu svakog jutra, bez obzira na to kakvo je vreme. Ranije je bio mornar i dokovi ga još uvek privlače.

Izbegava da priča o politici i o novoj vladi. Norveškom sada vlada građanska stranka Hojre, iz čijih redova je i nova premijerka Erna Solberg, ali i desničari iz Napredne partije. „Pa šta?“ pita Halvrosen i sleže ramenima. „Ne verujem da će se mnogo toga promeniti… Možda poneka sitnica, tu i tamo.“ Još jedan pogled na pučinu, a zatim Halvrosen odlazi svojim putem.

Posmatrači iz inostranstva nisu tako opušteni kada govore o političkoj situaciji u Norveškoj. Napredna partija (FrP), koja je osvojila 16,3 odsto glasova na izborima u septembru, za njih je u istoj ravni sa austrijskim Slobodarskom strankom (FPÖ) ili čak sa ekstremistima iz mađarskog Jobika. Istovremeno, teško je naći Norvežanina koji smatra da su na vlasti sada desničari – oni smatraju da građanska struja ima veći uticaj.

Trine Flakstad, koja šeta psa kroz zaspale ulice Kristiansanda, ne voli Naprednu partiju. Ali ne misli da su u pitanju desničari: „To nije stranka za mene, zato što nemamo isti sistem vrednosti“, kaže ta medicinska sestra. „Ja ih smatram populistima, oni uvek traže ono što birači žele da čuju. Na primer, hoćemo jeftiniji benzin, a stranci treba da odu kući. Napredna partija je osnovana iz protesta“, smatra ona.

Partija protiv poreza

Napredna partija je zaista osnovana pod imenom „Partija Andersa Langea protiv izdataka i poreza“ 1973. godine. Osnivač Anders Lange umro je samo godinu dana kasnije, ali njegova partija je već 1977. ušla u parlament. Svoj najbolji rezultat postigli su 2009. godine kada su osvojili 22,9 odsto glasova. Predsednica partije je Siv Jensen (fotografija gore), koja je sada na funkciji ministarke finansija.

Napredna partija razlikuje se od većine desno-ekstremnih partija i po tome što nema istorijsku vezu sa pokretima kao što su nacizam ili fašizam. Iako u njenom programu postoje izvesni stavovi koji su upereni protiv stranaca, u tom istom dokumentu preporučuje se uska povezanost sa Izraelom. Tokom predizborne kampanje 2009. godine kritikovali su islam. Bivši predsednik partije Hagen, u više navrata je uporedio islamiste sa nacistima i optužio ih da žele da osvoje svet. Ubica sa Utoje, Anders Brejvik, bio je član Napredne partije od 1999. do 2006. godine. Otkako je izveo svoj napad 2011, u javnosti su se više puta čule tvrdnje da je ta stranka pomogla njegovoj radikalizaciji.

Glupo i kratkovido

Trine Flakstad na to samo prevrće očima. Ona zna da je Brejvik želeo da privuče pažnju svojim zločinima i upravo zato Trine i njeni zemljaci tu temu najradije zaobilaze. „Ne“, kaže Flakstadova. „To nema veze sa Naprednom partijom. On je istupio iz stranke zato što nisu bili dovoljno radikalni za njega.“

Trine Flakstad smatra da su parole Napredne partije glupe i da su ljudi koji u njih veruju „kratkovidi“. „Ovi političari sada moraju da brane sistem koji su ranije žestoko kritkovali – na primer, nova ministarka za ravnopravnost iz Napredne partije, Solvejg Horne, pre tri godine je kritikovala obdaništa zbog toga što se deci čitaju 'bajke za homoseksualce', a ministarka za poljoprivredu Silvi Listhaug je pre stupanja na funkciju opisala taj sektor kao „komunistički“. Slično je sa ukidanjem putarina, za koje se Napredna stranka zalagala tokom kampanje. Sada imaju resor saobraćaja, ali su putarine i dalje tu. „Biće veselo“ kaže Flakstad i nastavlja svoju nedeljnu šetnju. Ali bez osmeha.

Autori: Andreas Šten-Cimons / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković