Zašto je Vikipedija napravila akciju bez presedana?

U akciji bez presedana su između ostalih učestvovali i Gugl, Mozila, Redit, VordPres, TvitPik i druge internet-firme. Kritičari pomenutog predloga zakona smatraju da on "daje američkoj vladi moć cenzure interneta korišćenjem procedura sličnih onima koje se primenjuju u Kini, Maleziji i Iranu".

Protest je usmeren protiv dva nacrta zakona koja bi američkim vlasnicima autorskih prava ubuduće omogućavale da spreče nelegalno širenje njihovih sadržaja na internetu. Zbog toga, te zakone podržavaju medijske firme poput Tajm vornera, Sonija ili CBS-a, ali i Američka trgovinska komora i udruženje sindikata AFLCIO, imena koja se retko mogu naći na istoj strani… One se nadaju da će ubuduće moći da se spreči širenje ilegalnih kopija filmova internetom.

Zakoni predviđaju zatvaranje internet-strana koje nude takve sadržaje i brisanje IP-adresa. Najsporniji deo zakona je onaj koji će saveznim vlastima omogućiti da na crnu listu stave stranice koje navodno distribuiraju piratske sadržaje. To bi, zapravo, svim američkim korisnicima onemogućilo pristup dobrom delu interneta. Internet-firme se žestoko bore protiv te inicijative. One tvrde da novi zakoni sprečavaju inovacije na internetu, uvode cenzuru i ugrožavaju poslovne modele internet-firmi: još u decembru je nekoliko pionira interneta, poput Ibeja, Gugla, Tvitera, Jahua i vikipedije, objavilo zajedničko otvoreno pismo u kome su izrazili protest protiv predloga novog zakona.

Bela kuća je u međuvremenu stala na stranu internet-industrije

To pozdravljaju ljudi poput Tonija Goslinga, britanskog novinara i stručnjaka za nove medije: “Predloženi zakon je zastrašujući, ali rad aktivista je urodio plodom: i američki predsednik Barak Obama je rekao da bi stavio veto na zakon o zaustavljanju internet-piraterije ako bi on prošao u Kongresu; taj zakon je bio svakako jeziva ideja.” Ne treba zaboraviti da je internet-piraterija stvarni problem koji američkoj privredi nanosi štetu, ugrožava zapošljavanje i neke od najinovativnijih firmi i preduzimača u zemlji. I pored toga, vlada prenosi da neće da podrži zakone koji ugrožavaju slobodu mišljenja, povećavaju rizik kada je reč o bezbednosti interneta ili ugrožavaju dinamični, inovativni globalni internet.

Stručnjak Toni Gosling podseća i na pitanje: „Ko je pravi pirat? Ko su krupne ribe u medijskom svetu? Odgovor je: ljudi sa mnogo novca, i zaleđinom u bankarskom sistemu, na Vol stritu i slično, oni su pravi problem, jer ako pažljivije pogledate, namera novih zakona je bila samo da se spreči postavljanje linkova na stanice sa piratskim materijalom.

„To je i za Vikipediju bio dovoljan razlog da iz protesta blokira samu sebe na 24 sata, uz obrazloženje da američki Kongres razmatra zakon koji bi mogao da ugrozi slobodan i otvoren internet. Toni Gosling ukazuje i na to da “već imamo zakone skrojene tako da se spreči delatnost pravih pirata. Odnosno, onih koji imaju platforme za ukradene materijale. Ovo je pokušaj da se spreče linkovi na takve ponude; ovih dana je i Rupert Merdok optuživao Gugl za pirateriju; to je besmisleno, jer sve što Gugl radi je postavljanje linkova na druge stranice…“ Vikipedija koja je 15. januara obeležila 11 godina rada, najveća je enciklopedija na svetu sa više od 20 miliona članaka na 282 jezika.

dw/afp/dpa/beta/hina/sb