Zaštita od lavina

Ako postoji akutna opasnost od lavine to može da znači: zatvaranje puteva. Ne može se tačno predvideti kada će doći do lavine. Ipak, pored ove mere koja može brzo da se sprovede, postoje i dugotrajni mehanizmi zaštite protiv snežne opasnosti.

Najbolja zaštita od lavina sastoji se u tome de se uopšte ne dozvoli njihov nastanak. Takozvane potporne konstrukcije od čelika ili mreže za sneg mogu da spreče nastanak lavina.

Ukoliko je do lavine ipak došlo, onda bi trebalo u najmanju ruku sprečiti da ona nanese štetu. Brane mogu da zaustave snežnu masu ili da je preusmere u područja u kojima nema građevina.

I takozvani lavinski klin može da preusmeri snežne mase, tako da kući koja se nalazi iza njega ne bude naneta šteta.

Na prvi pogled izgledaju kao praistorijski grobovi. A zapravo su to humke u Lesahu – mere zaštite od lavina. Kočne obloge pomažu da se, kako im samo ime kaže, lavina zakoči. Ovi čunjevi postavljeni su još 40-ih godina. Neki misle i da oni zrače duhovnom energijom.

Skuplje, ali prilično efikasnije su galerije protiv lavina postavljene na ugroženim mestima, kao svojevrsni krov na putevima. Ako lavina krene, ona jednostavno ide preko puta, bez da ga uništi ili da se obruši na vozila.

Skoro za svako mesto u Švajcarskoj utvrđeno je kolika je opasnost od lavina. Karta prikazuje Davos. Crveno znači: posebno opasno područje. Ovde je na snazi zabrana gradnje, jer tamo gde nema ništa, ništa i ne može da bude uništeno. U područjima označenim plavom bojom primenjuju se posebni uslovi gradnje. U žutim se očekuju samo manje štete, a bela područja su malo ili nimalo ugrožena.

U svrhu zaštite od lavina, one se takođe ciljano izazivaju eksplozijom. Time se sprečavaju posebno velike lavine ili se obezbeđuje sigurnost u područjima gde se održavaju zimski sportovi. U Švajcarskoj je ta metoda široko rasprostranjena. Prema navodima Instituta za sneg i istraživanja lavina, postoji 300 stalno instaliranih eksplozivnih naprava.