Zaštita klime zavisi od SAD

Američki predsednik se u svakoj prilici zalaže za novu klimatsku politiku SAD, pre svega zbog toga što se ona ekonomski isplati:

„Možemo da biramo: ili ćemo i dalje biti najveći svetski uvoznik nafte i tako se odricati sopstvenog novca i blagostanja – ili ćemo biti najveći svetski izvoznik čiste energije.“

Čeka se Senat

Prošle godine, predsedniku je uspeo jedan važan korak: Predstavnički dom je odlučio da do 2020. smanji emisiju ugljen-dioksida za 17 odsto, a do 2050. godine za 83 odsto u odnosu na stanje iz 2005. godine.

Sada bi Obaminu klimatsku politiku trebalo da odobri i Senat. No, teško da će se to desiti još ove godine: s jedne strane, sada je glavna tema reforma zdravstvenog sistema - oko nje se vode žučne diskusije; s druge, formira se i front protivnika predsednikove klimatske politike, i to pre svega u redovima industrije. Arne Jungjohan iz vašingtonskog ogranka fondacije „Hajnrih Bel“, već godinama prati američku klimatsku politiku. On je optimista:

„Kada pogledate SAD – to je uspavani div kada je reč o obnovljivim energijama. Tu postoje preduzeća sa gigantskim potencijalima. Smatram da će narednih godina korišćenje obnovljivih energija da se proširi velikom brzinom.“

Manja potrošnja goriva?

U tome bi mogla da prednjači Kalifornija, koja ne samo što je najmnogoljudnija, već je i privredno najznačajnija američka savezna država. Guverner Arnold Švarceneger nedavno je naredio da se do 2020. godine trećina električne struje proizvodi iz obnovljivih izvora energije. To bi značilo obustavljanje rada svih elektrana koje su, bez mera zaštite životne sredine, radile na jevtin ugalj iz Afrike ili Kine.

Istovremeno je u Vašingtonu ministar saobraćaja Rej Lahud uputio automobilskoj industriji zahtev da pravi automobile koji troše manje goriva. SAD su i dalje jedan od najvećih svetskih zagađivača životne sredine. Ako se predviđene mere sprovedu, to bi moglo bitno da se promeni.

Autori: Miodrag Šorić, Vašington / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković