Zaustavljen peti talas, ali Nemačka ima poseban problem | Evropa | DW | 16.02.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Pandemija

Zaustavljen peti talas, ali Nemačka ima poseban problem

Broj infekcija omikronom se smanjuje. Takav trend uočava se u Nemačkoj, kao i u drugim zemljama zapadne Evrope. Pa ipak, slavlja nema. Jedan problem ostaje.

Nakon gotovo dve godine pandemije u Nemačkoj, ovo bi mogao da bude trenutak radosti i nade: u čitavoj zemlji već nekoliko dana sve je manja incidencija – broj zaraženih u jednoj sedmici na 100.000 stanovnika. Samim tim očekuje se i ukidanje nekih ograničenja.

U velikim gradovima, poput Berlina ili Hamburga, takav trend uočljiv je još od početka februara, a slično je i u drugim zemljama Evropske unije, kao što su Francuska, Španija ili Portugalija.

-pročitajte još: Nemačka: predlog za postepeno otvaranje i za nacrt zakona o obaveznoj vakcinaciji

Mnogima nije do slavlja

„To će se ustaliti do kraja marta“, kaže za DW epidemiolog i istraživač pandemije Dirk Brokman s berlinskog Univerziteta Humbolt. Ljudi u Nemačkoj su na dobrom putu da uskoro prevladaju omikronski talas.

Dirk Brokman: Situacija će se ustaliti do kraja marta

Dirk Brokman: Situacija će se ustaliti do kraja marta

Mere protiv korone, koje su u Nemačkoj nakon Božića ponovo pooštrene, očigledno su dale rezultate. Najviše se strahovalo da talas oboljenja uzrokovanih omikronom ne dovede do otkazivanja delova sistema, ali to se nije dogodilo. Rad od kuće postao je obavezan u mnogim državnim i javnim ustanovama, a u restoranima, kafićima, prodavnicama i robnim kućama, kao i gotovo svugde u javnom životu, ograničen je pristup onima koji nisu vakcinisani. Time su postavljeni temelji za suzbijanje zaraze – očigledno s uspehom.

Pa ipak, mnogim stručnjacima nije do slavlja. Korona-virus Sars-CoV-2 je tokom dve pandemijske godine često znao da priredi iznenađenja. Poznati nemački virusolog Kristijan Drosten iz berlinske bolnice „Šarite“ oprezni je optimista. On očekuje da će virus ove godine izgubiti na snazi i da će se pridružiti onim uzročnicima bolesti kao što su ospice, grip ili čak HIV, za koji u međuvremenu postoji efikasna terapija.

Ali u Nemačkoj postoji jedan problem sa koronom kojeg u nekim drugim zemljama zapadne Evrope u tom obliku nema. To je generalno niža stopa vakcinisanih i manji procenat imunizovanih tako što su preležali koronu – i to pre svega kod starije generacije, posebno ugrožene zbog mogućeg težeg toka bolesti.

U Nemačkoj je manje ljudi vakcinisano nego u drugim zemljama zapadne Evrope

U Nemačkoj je manje ljudi vakcinisano nego u drugim zemljama zapadne Evrope

Problem su stariji od 60 godina

U poređenju s drugim zemljama zapadne Evrope, u Nemačkoj još uvek priličan broj ljudi starijih od 60 godina nije potpuno vakcinisan. To potvrđuju i podaci nadležnog zdravstvenog organa Evropske unije, ECDC, iz kojih se vidi da je u Nemačkoj 89,6 odsto starijih od 60 godina potpuno vakcinisano (bez buster-doze), dok ih je u Španiji 98,4, a u Portugaliji čak 100 odsto.

To je očigledan uspeh vlasti i načina njihove komunikacije u Portugaliji i Španiji. Tamošnje zdravstvene vlasti s se recimo, direktno obraćale ljudima preko pisama u kojima su ih pozivale na termin za vakcinisanje. To u Nemačkoj do danas ne postoji, a broj vakcinisanih relativno sporo raste: za 2,3 odsto od sredine januara do sredine februara, prema statistici Instituta Robert Koh. Očigledno je da se oni koji nisu vakcinisani teško mogu ubediti da to urade.

Linije fronta između vakcinisanih i nevakcinisanih u Njemačkoj su zacementirane. „Poverenje nevakcinisanih je na toliko niskom nivou – i to već duže vreme – da sumnjamo da bi ga bilo moguće povratiti, čak i kada vakcinacija na kraju i ne bi bila obavezna“, kaže psihološkinja Kornelija Beč u intervjuu za list „Frankfurter algemajne cajtung“. Ona i njen tim od leta 2020. na svakih nekoliko sedmica objavljuju tzv. „Kozmo-studiju“, koja daje sliku raspoloženja Nemaca tokom pandemije korone. Svaka studija uključuje i preporuke za delovanje političara. U studiji objavljenoj sredinom januara, Beč, kao i ranije, poziva na „bolju komunikaciju“ i ponavlja da „treba više raditi na pobijanju lažnih informacija“.

Pogledajte video 02:22

Zdrava, nevakcinisana i uskoro bez posla

Dva najvažnija motiva ljudi da se ne vakcinišu

Nedavno je generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) skrenuo pažnju na rezultate studije koja se bavi motivima nevakcinisanih ljudi širom sveta. Tu su definisana dva važna faktora: „Jedan je vera, a drugi je strah“, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus.

Nesklonost nekoga da se vakciniše pothranjuje se dezinformacijama na društvenim mrežama. „Ukoliko bude dovoljno vakcinisanih, mogli bismo ove godine da okončamo akutnu fazu pandemije“, tvrdi Tedros. Da bi se to postiglo, mora postojati dovoljno vakcina i za najsiromašnije na svetu – ali, naglašava, i dovoljno ljudi koji će pristati da se vakcinišu.

U Nemačkoj mnogi misle da će se ta „rupa“ u vakcinisanju zatvoriti tako što će vakcinacija postati obavezna. Pred Bundestagom su tri nacrta zakona koji bi to trebalo da regulišu. Stranke vladajuće koalicije, SPD, Zeleni i Liberali složili su se da taj korak ne bi trebalo da sprovoditi vlada, kao što se to radilo u prethodne dve godine, već da bi to trebalo da usledi na inicijativu parlamenta. Očigledno je da se nadležni nadaju da bi na takav način frontovi između vakcinisanih i nevakcinisanih mogli da popuste.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.