Zatvori za izbeglice - ponovo zakoniti?

Prošle nedelje je dušebrižnik Ludger Hildebrand ponovo posetio berlinsko naselje Kepenik, tačnije, ulicu Grinauer broj 40 - to je njegov redovni zadatak. U pitanju je berlinski pritvor za izbeglice koje moraju da prisilno napuste Nemačku. Sa očajnim 21-godišnjim Eritrejcem Hilebrand više nije mogao da razgovara - taj mladić je već vraćen u Italiju, iako ima sestru koja živi u Nemačkoj i može da ga primi u svoj stan. Ali, spajanje porodice prema evropskom pravu važi samo za oca, majku i maloletnu decu. Stariji Albanac, koji je kao razlog za napuštanje otadžbine naveo pretnje smrću, još je u ovom pritvoru. Podneo je sudu tužbu zbog odluke nemačkih vlasti da ga vrate u Albaniju i Hilebrand smatra da bi ona mogla biti pozitivno rešena.

Jezuitska služba za pomoć izbeglicama može da se pohvali dobrim rezultatima kada je reč o pokušajima da se njeni štićenici izvuku iz zatvorskih ćelija. Fond jezuita za pravnu pomoć izbeglicama u Berlinu i Brandenburgu je ove godine preuzeo brigu o 70 "zatvorenika" i izdejstvovao da njih 55 bude pušteno na slobodu.

Kraj "neljudske prakse"

Zatvor u Kepeniku je jedan od poslednjih u Nemačkoj u kome izbeglice moraju da čekaju na izbacivanje iz zemlje uz policijsku pratnju. Od leta ove godine, prema odluci Evropskog suda pravde i nemačkog Saveznog suda pravde, zabranjeno je smeštanje izbeglica u zatvore. U Nemačkoj je bilo uobičajeno da se izbeglice odmah po ulasku u zemlju smeštaju u zatvore. Jer, prema tzv. Dablinskoj proceduri, izbeglice moraju da podnesu zahtev za azil u prvoj zemlji EU na čije su tlo stupile. Ali, mnogi nastavljaju put u Nemačku, čije vlasti strahuju da bi u toj državi mogle da ostanu neprijavljene ako ne budu odmah smeštene iza rešetaka. "To je nerazumna i neljudska praksa", kaže otac Hilebrand. I sudije su to tako videle.

Prema proceni Jezuitske službe za pomoć izbeglicama, u Nemačkoj postoji još 50 do 60 izbeglica koje se nalaze u zatvorima i to na pet lokacija. Pre godinu dana, bilo ih je deset puta više - na 20 lokacija. Mnogi takvi zatvori su zatvoreni, kao što je to, na primer, nedavno bio slučaj sa zatvorom Rendsburg i Šlezvig-Holštajnu.

Hotel bi bio jevtiniji

U berlinskom Kepeniku, trenutno se u jednom ogromnom kompleksu zgrada nalazi oko 30 zatvorenika koje nadgleda 50 policajaca. U takvim okolnostima, svako mesto u zatvoru košta oko 55.000 evra godišnje. Hotel bi bio jevtiniji, smatra Hilebrand. Neke nemačke savezne države još uvek šalju svoje izbeglice u Kepenik.

U pitanju su ljudi koji nisu napustili Nemačku iako im je više puta upućen zahtev da to učine, a ima i onih koji su izbačeni iz ove zemlje, pa su se ilegalnim putem vratili. Hilebrand pominje slučaj jednog Srbina o kome se starao. Taj čovek je četiri puta izbacivan iz Nemačke - "ali vratiće se on i peti put". On ima suprugu i troje dece, ali u Srbiji u njegovoj kući nema struje, vode ni grejanja: "čak su i drugi zatvorenici rekli da za njega treba sakupiti novac kako bi bar u zimskim mesecima mogao da plati grejanje."

Srbija važi kao sigurna zemlja i šanse njenih građana da dobiju azil u Nemačkoj su ravne nuli. Ali, ima i Sirijaca koji su u Nemačkoj dospeli u izbegličke zatvore. Ti ljudi su pre toga bili u Bugarskoj, i prenose da je tamo smeštaj katastrofalan. "Kada dođu ovamo, kažu da bi, ako već moraju da napuste Nemačku, radije otišli pravo u Siriju nego u Bugarsku". Zato su nemački sudovi zabranili vraćanje izbeglica u Bugarsku, kao što su pre toga već učinili i sa Grčkom. I uslovi smeštaja izbeglica u Italiji su za neke sudije razlog da im se ipak dozvoli ostanak u Nemačkoj.

Vlada već priprema novi zakon

Jezuitska služba za pomoć izbeglicama i nemačka vlada iznose veoma različite procene broja izbeglica koje Nemačka može da primi. Širom sveta, u izbeglištvu se nalazi 51 milion ljudi, kaže direktor Katoličke organizacije za pomoć, Frido Pfliger. Prema njegovim rečima, u Nemačkoj je ove godine azil zatražilo 140.000 ljudi. "To ne može da preoptereti bogatu zemlju kao što je Nemačka", smatra Pfliger, i dodaje da su među izbeglicama mnogi mladi ljudi i da bi "trebalo da koristimo njihove talente".

Nemačka vlada to vidi drukčije. U Savetnom ministarstvu unutrašnjih poslova se trenutno radi na izmenama više zakona o politici prema azilantima, među kojima i na novom zakonu o boravku u Nemačkoj. Vlada pokušava da definiše kada se javlja "povećana opasnost od bekstva" i da u tim slučajevima ovlasti policiju da potražioce azila smesti u pritvor. Zakon je već mesecima na razmatranju i njegov tekst bi trebalo da bude završen u decembru. Već se saznalo da su kriterijumi utvrđivanja "opasnosti od bekstva" već toliko široki da će zatvori ponovo početi da se pune. "A onda će se desiti upravo ono što smo već imali", sluti Ludger Hillebrand, "Sirijci koji ne mogu da se vrate u Bugarsku ponovo će sedeti ovde u zatvorima... to je apsurd, potpuni apsurd."