Zarobljeni u slavnoj prošlosti | Evropa | DW | 03.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Grčka

Zarobljeni u slavnoj prošlosti

Demonstracije protiv kompromisa oko imena Makedonije u nedelju u Atini jesu nastavak protesta na tu temu. Zbog imena severnog suseda su već padale vlade, a i sada je protest ventil za nagomilano nezadovoljstvo.

Bile su to najveće demonstracije u poratnoj istoriji Grčke. Preko milion ljudi je u februaru 1992. izašlo na ulice Soluna da protestuje protiv kompromisa u sporu oko imena sa tada mladom samostalnom Makedonijom. To je izazvalo krizu vlade u Atini. Konzervativni premijer Konstantin Micotakis otpustio je tvrdolinijaša Antonisa Samarasa sa mesta šefa diplomatije, ali je i sam morao da podnese ostavku.

Sledeći premijer Andreas Papandreu je bio još tvrđi i čak je Makedoniji uveo trgovinski embargo. Decenijama je kao zvanična politika ostajao zahtev Grčke da „Republika Makedonija" ne može da se zove tako jer naziv tobože signalizira pretenziju na grčku geografsku oblast.

Danas, u vreme vlade Aleksisa Ciprasa, kao da je prihvaćeno da Makedonija ima pravo na naziv u kojem se ta reč pominje. Nakon iscrpnih pregovora pod pokroviteljstvom UN saznalo se da Vlada u Atini prihvata moguće kompromisno ime „Gornja Makedonija".

„Patriotsko okupljanje"

Mogućnost kompromisa ponovo izvodi nezadovoljnike na ulice. Demonstracije u nedelju (4. februar) dolaze nakon masovnog protesta u Solunu krajem januara. Kao organizator se ukazuje Inicijativa „makedonskih udruženja", koja baštine tradiciju grčke Makedonije. „To je patriotsko okupljanje. Ime Makedonija ne dolazi u obzir", rekla je predstavnica udruženja Georgija Bitaku.

Nationalistische Griechen demonstrieren im Namensstreit mit Mazedonien (Reuters/A. Avramidis)

Protesti u Solunu, 21.01.2018.

„Neki u ovoj zemlji se osećaju povezani sa istorijom na čudnovato zaostao način", kaže za DW politikolog Levteris Kusulis. „Ostaju zarobljeni u prošlosti i ne razumeju da se svet dalje razvija."

Na rubu demonstracija u januaru pojavili su se i predstavnici nacističke partija Zlatna zora. Na pitanje reportera je organizatorka Bitaku rekla da su na demonstracijama dobrodošli svi koji žele da „brane" svoju domovinu.

Tema je ponovo u prvi plan izbacila razne samoproklamovane patriote poput Kirjakisa Velopulosa, bivšeg poslanika desničarske stranke LAOS i odskora šefa pokreta „Grčko rešenje". Njegovo objašnjenje za učešće na protestima povodom Makedonije: „Amerikanci žele protektorat severno od Grčke samo kako bi minirali ruske interese", rekao je on za TV Skaj.

Ako ne bude prihvatljivog kompromisa, dodao je, Grčka treba da se založi za promenu granica tako da se graniči sa Srbijom. Na pitanje novinara da li se on zalaže za rat, Velopulos je odgovorio: „Naravno da ne, postoji i privredni rat."

Ministar odbrane u problemu

Ministar odbrane Panos Kamenos, iz redova desničarskog ANEL-a, manjeg partnera u vladi levičarske Sirize, inače je oštar protivnik kompromisa oko imena. No u poslednje vreme Kamenos ćuti. Rekao je da u nedelju nije u zemlji pa ne može na demonstracije, ali da je ohrabrio svoju porodicu da ide.

Kamenos je prinuđen na špagu – ako se potpuno usprotivi kompromisu oko Makedonije, rizikuje pad Vlade. Ako pristane na kompromis, razočaraće svoje standardno biračko telo

Mikis Theodorakis In Athens (Picture alliance/ NurPhoto/G. Georgiou)

Mikis Teodorakis

.

Ikona grčke levice, kompozitor Mikis Teodorakis (92), trebalo bi da bude jedan od govornika na protestu u nedelju. On je u poslednje vreme na meti kritika zbog izjava koje su ocenjene kao antisemitske, a komentatori u Grčkoj se čude i njegovom učešću na „patriotskom" skupu. „Sveže je sećanje na Jugoslaviju, naša zemlja će biti sledeća žrtva", rekao je Teodorakis o pitanju Makedonije.

Politikolog Kusulis kaže da srž protesta čine nacionalistički porivi, ali da proteste „na najrazličitije načine podržavaju ga mnogi ljudi i različito ga interpretiraju – recimo kao sredstvo za proteste protiv ukupne politike Vlade".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android