Zapadni Balkan zaslužuje više | Izbor iz štampe | DW | 31.01.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Zapadni Balkan zaslužuje više

Dnevnik „Zidojče cajtung“ piše o predstojećoj poseti predsednika Evropske komisije Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Kosovu. A sve uoči objavljivanja Strategije za Zapadni Balkan…

„Junkerova poslednja godina na funkciji možda neće biti u znaku „Bregzita“, već – raširenih ruku. Evropska komisija namerava da najavi strategiju o Balkanu, koja bi mogla da ohrabri pretendente na članstvo. Kako stoje stvari, možda bi čak mogao da bude naveden i mogući datum sledećeg pristupa: 2025. Taj datum bi trebalo da bude „indikativan“, to jest, „neobavezan“, i ne treba ga shvatiti kao tačan termin. No, treba da bude jasno i da Evropska komisija smatra da bi kako Crna Gora, koja je daleko odmakla u pregovorima, tako i Srbija negde između 2024. i 2026. mogle biti zrele za pristup. Takvi termini su dugo izbegavani sa argumentom da bi mogli biti pogrešno shvaćeni kao obećanje pa će tako zakočiti reforme.“

- pročitajte još: Prsten nestabilnih zemalja oko EU

„Moguće je da će Crna Gora i Srbija 2025. ispuniti uslove“, citira Zidojče cajtung poslanika Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera (CDU). One su ’na čelu trke’, kaže taj bivši premijer nemačke pokrajine Donje Saksonije koji se kao izvestilac EU proteklih godina intenzivno bavio Srbijom. On kaže da je ta zemlja ’ekonomski na pravom putu’, ali i ’da se nalazi pred velikim izazovima’ kada je reč ’o pravnoj državi, slobodi medija i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala’. Tome treba dodati i uslov EU da Srbija i Kosovo obavezujućim sporazumom normalizuju međusobne odnose.“

„Kada Evropska komisija uskoro obznani svoje planove, moraće da lavira između čvrstih interesa Unije, želja u regionu i javnog mnjenja u mnogim zemljama-članicama koje nije baš naklonjeno širenju EU. I Mekalister pažljivo bira reči. Kao najbolji mogući scenario on označava termin za pristup Srbije i Crne Gore sredinom sledeće decenije. A preduslov za to je da te dve zemlje ’zaista donesu i sprovedu u delo sve neophodne reforme’.“

„Upravo zato što su načinjene i neke greške sa preuranjenim prijemom Rumunije i Bugarske važno je primeniti stroge kriterijume“, naveo je još Mekalister. Zidojče cajtung prenosi i da je po njegovom mišljenju „ispravno i to što se EU sada više okreće regionu u kojem se i Rusija, Turska, Kina i Saudijska Arabija bore za uticaj.“ „Zapadni Balkan je zaslužio više od ljubazne nezainteresovanosti“, opominje on.

- pročitajte još: Bugarska – mentor balkanskih suseda

„To mnogi tako vide. Na samitu EU u martu 2017, šefovi država i vlada su se posvetili regionu. Govorili su o tome kako bi nove ratne opasnosti morale da budu otklonjene i kako sprečiti nove talase izbeglica iz regiona ili kroz njega. Ali, na kraju je sve ostalo samo na maglovitoj „neograničenoj“ podršci evropskoj perspektivi regiona.“ „Ako se ne pobrinemo za stabilnost na Balkanu, politička nestabilnost će nas neposredno pogoditi“, upozorava Mekalister, a prenosi Zidojče cajtung.

Većina Makedonaca protiv promene imena

A portal radija Dojčlandfunk (DLF) piše o tendenciji u Makedoniji da se pristane na promenu imena države. „Premijer Zoran Zaev je već najavio prve korake u tom pravcu. Aerodrom u Skoplju i jedan važan auto-put bi mogli biti preimenovani. Oni još nose ime Aleksandra Velikog – što je iz grčke perspektive provokacija, jer je stari osvajač deo grčkog nacionalnog mita.“

- pročitajte još: Pad „Aleksandra Velikog“ – početak rešenja

„Zaev ove nedelje očekuje i posetu specijalnog istražitelja Ujedinjenih nacija Metjua Nimeca. On je podneo pet mogućih rešenja spora oko imena i sada ide u Atinu i Skoplje kako bi video šta o tome misle tamošnje vlade. Zoran Zaev je prošlog vikenda već radio na tome: Sastali smo se sa svim političim predstavnicima i razmenili mišljenja o idejama medijatora Nimeca. Taj proces zahteva veliku političku odgovornost sa ciljem da se postigne nacionalni konsenzus u Makedoniji.“

„No, Zaev bi sa tim konsenzusom mogao imati problem. Prema anketama, većina Makedonaca je protiv promene imena države. Osim toga, Zaev je u predizbornoj kampanji stavio u izgled građanima referendum o promeni imena. Nacionalističke snage u Makedoniji bi mogle da iskoriste takav referendum i masovno mobilizuju ljude protiv promene imena. Mnogima bi se to dopalo“, piše radio DLF.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Zapadni Balkan

Makedonija-Grčka