Zapadni Balkan u čekaonici Evropske unije | Evropa | DW | 06.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zapadni Balkan u čekaonici Evropske unije

Ministri spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije, na Zapadnobalkanskoj konferenciji u Berlinu, pokrenuli su inicijativu za davanje novih impulsa integracionom procesu jugoistočne Evrope.

U Berlinu su boravili ministri spoljnih poslova Albanije, Bosni i Hercegovini, Crne Gore, Kosova, Hrvatske, Makedonije i Srbije. Učesnici su tražili mogućnost da prevaziđu zastoj u evrointegracijama. Glavna poruka konferencije bila je jasna: ceo region ima perspektivu priključivanja EU. „Zapadni Balkan je u srcu Evrope i to ne samo po kulturi već i politički“, rekao je nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer na početku konferencije.

Međutim, učesnicima je isto tako bilo jasno da proširivanja EU neće biti pre 2020. Najveće prepreke su nerešeni problemi, specifični za svaku od zemalja. Po Štajnmajeru i njegovom britanskom kolegi Filipu Hemondu to bi trebalo da se brzo promeni, pre svega trebalo bi naći novi pristup problemima u BiH nakon izbora. I jedan i drugi ministar spoljnih poslova zahtevali su od političkih lidera te zemlje da se nedvosmisleno obavežu na reforme u svim oblastima. Krajnje je vreme da se realizuju pravna država, dobra vladavina i privredne i socijalno-političke reforme, nezavisno od etničkih interesa, naglasili su ministri. Štajnmajer i Hemond se nadaju širokoj podršci unutar EU i SAD za svoju inicijativu.

Potrebno jače angažovanje EU i SAD

Učesnici konferencije su bili jedinstveni u oceni da je pristupna perspektiva – motor reformi u regionu. Posle godina rata i stagnacije, ljudi u tim zemljama morali bi ponovo da žive u miru, sigurnosti i blagostanju. Međutim, bez jačeg angažovanja EU i SAD, te zemlje će imati dosta teškoća u sprovođenju reformi.

I predstavnici privrede koji su prisustvovali konferenciji pozdravili su nove impulse. Oni ipak upozoravaju da nije važno samo pokretati nove inicijative, već da se moraju postići i opipljivi rezultati. Važno je da se zajednička pravila EU ne samo usvoje, već i sprovedu u život. Samo tako je, prema predstavnicima privrede, moguće vratiti poverenje privrednika u politiku, kao i uzajamno poverenje na Zapadnom Balkanu. Uprkos miru u regiji, još uvek su prisutne iste prepreke kao i 2000. godine: korupcija, organizovani kriminal, neizgrađena pravna država, birokratija i manjkava infrastruktura.

Predstavnici privrede su istovremeno naglasili da u skupu pravila EU postoje i ona koja nisu u saglasnosti sa različitim načinima razvoja pojedinih zemalja. Potrebno je više realizma u primeni kriterijuma i zapadnobalkanskim državama neophodne su jasne garancije da će im se reformski napori isplatiti. Ukrajinska kriza, pre svega, pokazuje da je neophodno ubrzanje integracionih procesa. Ako bi se proces dalje usporavao, mogao bi da poraste uticaj Rusije u regionu. Kao i obično, upravo su privrednici bili ti koji su „stavili prst u ranu“.

Region značajan za Evropu

I procena pojedinih zemalja, dosta je trezvena. Hrvatska je, doduše, već godinu dana članica EU, ali posle pristupa u zemlji se nije mnogo toga učinilo. U BiH i Makedoniji su reformski procesi zapeli. Albanija je doduše ostvarila određen napredak u suzbijanju korupcije, ali ostale reforme se moraju ubrzano sprovesti. Isto važi i za Crnu Goru. Pozdravljeno je političko približavanje Srbije i Kosova. To je prvi korak ka normalizovanju odnosa, ali naredni koraci moraju uslediti.

Privreda i politika su izgleda jedinstvene u oceni da je zapadnobalkanski region u celini, bezbednosno-politički i privredno, od velikog značaja za Evropu. Zbog toga bi trebalo da EU još jasnije artikuliše pristupnu perspektivu, a onda bi te zemlje morale brzo da ispune pristupne uslove. Ti uslovi su poznati: pravna država, opsežna reforma državne uprave i nedvosmisleno izjašnjavanje za zajedničku bezbednosnu politiku. Regionalno tržište moralo bi da se povezuje kako bi se povećala zainteresovanost investitora. Privredna ofanziva u regiji ljudima bi donela hitno neophodna radna mesta i blagostanje. Ljudi u jugoistočnoj Evropi ne mogu dugo da izdrže u čekaonici Evropske unije. Oni pripadaju Evropi. Ta poruka konferencije će sigurno biti dobro primljena u regionu. Naredna konferencija sa učešćem šefova država ili vlada zapadnobalkanskih zemalja zakazana je za 2015. u Beču.