Zapad Ahmadinedžadu ne veruje

Dopisnik Dojče velea iz Istanbula: „Prema sporazumu potpisanom u Teheranu, Iran će 1,2 tone do tri procenta obogaćenog uranijuma prebaciti u Tursku. Tamo će on - pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju - biti zamenjen za 20-procentni uranijum uvezen iz Rusije i Francuske i koji je Iranu potreban za reaktor u jednom medicinskom istaživačkom centru“

Srpska novinska agencija Beta: „Iran je pristao da najveći deo obogaćenog uranijuma šalje u Tursku, a da u zamenu dobija nuklearne cilindre pogodne za korišćenje u reaktoru za medicinska istraživanja. Ovim sporazumom će Iran bar privremeno biti lišen zaliha obogaćenog uranijuma koji bi mogao dodatno da obogati u cilju stvaranja nuklearnog oružja“.

Zidojče cajtung: „Iran će prebaciti u Tursku deo svog uranijuma, a za to kasnije dobiti gorivo za svoj istraživački nuklearni reaktor“...

Neverica Zapada

(Šta god stvarno bilo posredi – S.B.) „na to su SAD, zemlje Evropske unije i Rusija reagovale uzdržano“, piše Zidojče cajtung. Ovaj list u posebnom izveštaju prenosi ponešto o neverici Zapada: „Međunarodna agencija za atomsku energiju još nije dobila zvaničnu ponudu (Irana), a Iran se, kako upozorava portparol Bele kuće, u prošlosti više puta nije pridržavao sopstvenih obećanja. I pored toga, trilateralni sporazum Irana sa Turskom i Brazilom ima potencijal da se SAD i njihovi evropski saveznici nađu u defanzivi“.

Minhenski dnevnik je objavio i poduži komentar koji se završava rečima: „Ostaju sumnje u to da će Iran zaista prebaciti (u Tursku) svoje nuklearno gorivo, i pre svega u to da će sada obustaviti svoj program obogaćivanaj uranijuma, kao što to traže Ujedinjene nacije u svoje tri rezolucije. Kada bi se to desilo, svi bi mogli biti zadovoljni – osim onih kojima bi zaoštravanje krize bilo milije od njenog rešavanja“.

„U nuklearnom sporu sa Iranom nema povoda nadanjima“, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Izjava koju su posle navodno teških pregovora brazilski predsednik Lula i turski premijer Erdogan iznudili od (teheranskog) režima, ne ukazuje ni na kakav izlaz. Pre se može reći da je na tom papiru prisutan rukopis iranskih taktičara“ (- - -) „Niko u Evropi ili SAD ne bi imao ništa protiv kada bi Turskoj ili Brazilu u ovom sporu palo na pamet nešto kreativno. Ali, to što dozvoljavaju da ih teheranski režim vuče za nos, ne doprinosi ugledu dve zemlje koje bi želele da postanu sile“, reči su kojima završava svoj komentar Frankfurter algemajne cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković