Zanat za predgrađa

Sa sivih fasada opada malter. Zidovi su prekriveni grafitima. Između zgrada se čuje graktanje vrana koje tuda preleću i nestaju iza visokog zida. Tamo je groblje. Sofijan Gaib, 22, je najveći deo svog života proveo ovde, u pariskom predgrađu Bondiju, u najsiromašnijem francuskom departmanu Sena-Sen Deni. To je četvrt u kojoj mladi rano skrenu s pravog puta.

Tako je bilo i s Gaibom. Sa 14 godina je napustio školu, preprodavao je drogu i oružje i zbog toga na kraju završio u zatvoru. Ali, sad mu je dosta takvog života. „Stalno sam živeo u strahu – od policije ili od drugih dilera koji bi mi mogli doći glave“, kaže on. „Sad želim konačno legalan posao.“

U tome bi trebalo da mu pomogne program nazvan Garantie Jeunes (Garancija mladima). Zamišljen je upravo za mlade kao on, bez završene škole i sa slabim perspektivama. Ekonomisti ga smatraju u najmanju ruku dobrim početkom.

Ambiciozan program

Vlada je program pokrenula krajem 2013. godine, u početku kao pokusni program u deset od stotinak francuskih departmana. Učesnici starosti od 18 do 25 godina na tečajevima koji traju četiri do šest sedmica najpre uče kako da uspešno učestvuju na konkursu za radno mesto. Za vreme ostatka programa koji traje godinu dana nastoje da uz stručnu pomoć pronađu pripravnička mesta ili poslove. Pri tom ti mladi ljudi od države dobijaju 460 evra mesečno. Taj program bi trebalo da bude proširen na celu zemlju. Do kraja 2017. bi u programu trebalo da učestvuje oko 100.000 mladih.

Jer, program je važan za francuskog predsednika Olanda. On je najavio da će se ponovo kandidovati za predsednika sledeće godine samo ako nezaposlenost bude smanjena. Nezaposlenost posebno pogađa mlade ljude. Dok je ukupna stopa nezaposlenosti u Francuskoj oko 10 odsto, kod mladih ispod 25 godina ona iznosi čak 25 odsto. U problematičnim predgrađima je svaka druga mlada osoba bez posla.

Gaib mora od početka

Mladi poput Gaiba često nisu naučili kako da se ponašaju na poslu. „Većina učesnika programa Garancija mladima nikada nije bila zaposlena“, kaže Laura Marin koja je u administraciji četvrti Bondi zadužena za ovaj program. „Oni su u svađi sa svojim porodicama, imaju problema s policijom, a neki od njih žive na ulici. Njima je teško da pronađu posao.“

Gaib mora iz početka – najpre treba da preda papire i podigne ličnu kartu koju trenutno nema, a onda mora da se prijavi zdravstvenom osiguranju. Zato sad rano ustaje i susreće se sa savetnicima Programa. „Ovo je odlično“, kaže on. „To je kao normalni radni ritam – moraš biti tačan, učiš da pišeš životopis i prijave za konkurse.“ Uskoro namerava da polaže vozački ispit, a onda da se prijavi za mesto vozača dostavnih vozila ili hitne pomoći.

Skriveno blago

Haruna Gandega je otišao nešto dalje. Ovaj 21-godišnjak živi u Nanteru, predgrađu Pariza. Ni on nije završio školu i dugo je imao poteškoća da nađe posao. „Dobijao sam posao na sedam ili mesec dana i nikad nisam znao šta zapravo hoću“, kaže on. To se promenilo s programom Garancija mladima. Od januara on ima oročeni ugovor kod jednog klesara. Tu će izučiti pravi zanat. „To mi je stvarno zabavno i svoju budućnost vidim u tom zanimanju“, kaže on sav srećan.

Oduševljenje deli i njegov majstor Sebastien Mihalakis. Jer, pronaći mlade ljude za klesarski zanat u Francuskoj nije lako. Iako u toj zemlji ima puno posla za klesare, s obzirom na brojne spomenike kulture. „Mladi u našim predgrađima su kao skriveno blago. Teško je pronaći ih. Ali, program Garancija mladima konačno nam pomaže u tome – ja sam tako otkrio Harunu koji stvarno ima dara za taj posao. To je stvarno super.“

Pomaže samo dobro obrazovanje

Gandegin životni put je idealan slučaj. Ali, nažalost nije pravilo, kaže Mark Ferači, ekonomista na pariskom univerzitetu Panteon Asas. On smatra da Garancija mladima ima ispravno polazište, za razliku od ranijih državnih programa zapošljavanja mladih. Jer, među nezaposlenima je mnogo upravo onih koji su prekinuli školovanje. Ali, program neće osetno smanjiti broj nezaposlenih kojih je u Francuskoj oko 2,9 miliona. Da bi se to postiglo trebalo bi program proširiti. „Samo retki mladi u programu Garancija mladima izuče pravo zanimanje“, kaže Ferači. „A solidno obrazovanje je jedino što dugoročno može da garantuje zaposlenje.“

I Gaib se nada da će kasnije izučiti zanat. Po prvi put u životu on se nada boljoj budućnosti. „Rado bih radio na zaštiti životne sredine jer volim prirodu, volim životinje“, kaže on sa suzdržanim osmehom. „I mi deca iz predgrađa imamo snove – iako nemamo novca da ih ostvarimo.“ Među te snove za Gaiba spada i osnivanje porodice. Ali, ne ovde u predgrađu. On želi što pre da se odseli iz Bondija i definitivno iza sebe ostavi svoj stari način života.