Zakonom protiv zloupotrebe socijalne pomoći

Većina useljenika koji u Nemačku stižu iz drugih država Evropske unije ne pravi nikakve probleme, naglašava savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Pravo građana da slobodno biraju mesto za život i rad sigurno je jedno od bitnijih pravila koja važe unutar Unije. Međutim, kako sve više ljudi kao svoje odredište bira Nemačku, tako se i povećava broj onih koji zloupotrebljavaju zakone. Oni žele da se domognu pomoći koju ta zemlja isplaćuje nezaposlenima ili porodicama sa decom, kroz dečiji dodatak.

„Ne postoji sveobuhvatan problem useljavanja 'socijalnih slučajeva' iz drugih evropskih država, ali se taj problem javlja u pojedinim regionima“, navodi De Mezijer. Da bi se pomoglo pojedinim nemačkim gradovima i sprečile zloupotrebe socijalnih sistema, vlada u Berlinu predložila je novi zakon.

Strožije kontrole

Niz novih pravila bi tako trebalo da spreči da se na nezakonit način podnose zahtevi za isplatu pomoći. „Želimo da na šest meseci ograničimo dozvole boravka koje se izdaju u cilju pronalaženja zaposlenja, kao i da se dobijanje dozvole boravka na osnovu lažnih podataka proglasi krivičnim delom“, kaže nemački ministar. U slučaju zloupotrebe može se izreći i zabrana ulaska u Nemačku na određeni period.

Onaj ko želi da dobije dečiji doplatak, to može da ostvari samo ako uz zahtev priloži i jedinstveni poreski identifikacioni broj. Na taj način sprečilo bi se da neka osoba zatraži isplatu novca u više gradova. Dokaz o zaposlenju, na primer potvrdom o formiranju sopstvene firme, ubuduće će se detaljnije kontrolisati.

Tomas de Mezijer tako navodi primer iz prakse: „Kada neko ko ne zna ni reč nemačkog i priloži savršen popunjen obrazac za dobijanje dečijeg dodatka i zahtev za otvaranje firme, ali ne može da kaže kakvu firmu želi da otvori, onda je to povod da se posumnja da je u pitanju lažna prijava delatnosti.“

Trebalo bi da se poveća i zaštita useljenika od onih koji im za velike pare izdaju neuslovne stanove i onih koji ih iskorišćavaju ilegalno zapošljavajući radnike na dnevnoj bazi.

„Ko vara, taj leti iz države“

Protekle godine u Nemačkoj se, zbog sve većeg broja useljenika iz Bugarske i Rumunije, prvenstveno Roma, rasplamsala žestoka diskusija. „Ko vara, taj leti iz države“, glasila je parola bavarskih demohrišćana iz stranke CSU. Oni u novom zakonu vide ostvarenje svojih želja.

Opozicija upozorava da su u zloupotrebu prava na socijalnu pomoć umešani samo pojedini useljenici i da to predstavlja stvaranje neprijateljskog raspoloženja prema njima. Stranka Levica traži konsekventnu primenu zakona o slobodnom kretanju građana Evropske unije, a gradovima se u tu svrhu na raspolaganje mora staviti više novca. Oštriji zakoni vode samo još većoj stigmatizaciji useljenika i izbeglica.

Vlada u Berlinu je u januaru 2014. formirala posebnu komisiju koja je tom temom trebalo da se pozabavi sa stručnog aspekta. Predlozi iz izveštaja te komisije ušli su i u predlog spomenutog zakona koji bi trebalo da bude usvojen već ove godine.

„Moramo ubrzati stvari“, kaže savezna ministarka za rad Andrea Nales. Ona upozorava na lošu situaciju u pojedinim gradovima poput Duizburga, gde je za izbeglice podignuto šatorsko naselje. Tom gradu su savezne vlasti u svrhu izgradnje smeštaja za izbeglice odobrile pomoć od 25 miliona evra.

Ministar De Mezijer objasnio je da 26 odsto onih koji podnose zahtev za azil stiže iz država Balkana. „To otežava prijem azilanata kojima je naša zaštita zaista potrebna“, naglašava on, imajući na umu prvenstveno izbeglice koje u Nemačku dolaze iz Sirije ili Iraka.