Zajedno protiv Erdogana? | Evropa | DW | 15.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Zajedno protiv Erdogana?

Neki političari Evropske unije zahtevaju da se na nivou čitave Unije spreče nastupi turskih političara u svrhu predizborne kampanje. Taj predlog, međutim, sa sobom nosi i šanse i rizike.

Ko bi trebalo da se oseća izazvanim nastupima turskih političara u predizbornoj kampanji: zemlje-članice pojedinačno ili čitava Evropska unija? Austrijski kancelar Kristian Kern je, za nemački dnevnik „Velt am zontag“, izjavio da je to Evropska unija u celini – i to je dovelo do rasprave koja ovih dana dobija konture. „Bilo bi razumno da EU zajednički nastupi, kako bi sprečila nastupe u izbornoj kampanji“, rekao je Kern.

Nastupi tokom izbornih kampanja stranih političara, u državama EU predstavljaju novinu. A to što se u konkretnom slučaju radi o političarima iz Turske, ima posebnu težinu s obzirom na to da je reč o velikoj zemlji, sa oko 80 miliona stanovnika. I zbog toga Evropa mora da deluje jedinstveno, smatra austrijski kancelar. Naime, kada bi se takvi nastupi zabranili na evropskom nivou, to bi sprečilo da samo jedna zemlja – na primer Nemačka – potpadne pod pritisak Turske.

Österreich Wels Kanzler Christian Kern (Getty Images/AFP/B. Gindl)

Austrijski kancelar Kristijan Kern: Bilo bi razumno da EU zajednički nastupi, kako bi sprečila nastupe u izbornoj kampanji

Slično je, nakon sukoba koji je tokom vikenda eskalirao između Turske i Holandije, reagovao i potpredsednik Evropskog parlamenta, Aleksandar Graf Lamsdorf. „Evropska unija bi trebalo da se dogovori i izađe sa zajedničkim stavom da ne dozvoli turskim ministrima izborne nastupe na teritoriji Unije“, rekao je Lamsdorf za „Velt“. Slično je reagovao i predsednik Zelenih Džem Ozdemir. On zahteva koordiniranu akciju na evropskom nivou, kako „diktator iz Ankare ne bi mogao da okrene jedne protiv drugih“.

Međutim, koliko je izgledno da EU zauzme zajednički stav prema Turskoj? Rafael Bosong, iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, ocenjuje za DW da to nije isključeno, ali da je u ovom trenutku – malo verovatno. On pretpostavlja da takva akcija neće postati redovna strategija turske vlade. Ali ako se ponovi nešto slično, i ako se iz toga izrodi nekakva srednjoročna kriza, onda je, smatra, neophodno da Evropska unija zauzme zajednički stav."

Oštre reči

Bosong ukazuje da se posebno u Nemačkoj ne želi dalja eskalacija sukoba. I upravo zbog toga nemačka kancelarka Angela Merkel još nije govorila o zajedničkom stavu Evropske unije. Ipak, činjenica je da ona jeste izrazila solidarnost sa Holandijom i da je tu zemlju uzela u zaštitu od Erdoganovih napada. Ali, kada je reč o zajedničkom delovanju Unije – tu je uzdržana, kaže Bosong. Ono što je ipak očigledno, jeste to da sve to „podstiče, kako turske, tako i evropske populiste“.

Da su, naime, Evropljani upotrebili takve instrumente, onda bi Erdogan imao samo još jedan razlog više da to označi kao „antiislamski stav“. A evropski populisti ionako ulaze u svaku konfrontaciju sa islamskim političarima. Već sada je, smatra Bosong, veoma teško vratiti se u normalu. „S obzirom na oštar rečnik, teško je uopšte naći način kako da se izađe iz ovog voza, kad se već jednom u njega ušlo“.

Istovremeno, konflikt sa Turskom pogodio je baš ono mesto koje je za mnoge države članice EU veoma osetljivo – reč je o političkoj instrumentalizaciji manjina. To su od evropskih zemalja najpre osetile Nemačka, Holandija i Austrija – zemlje sa velikom turskom manjinom. A to kako manjine mogu da budu iskorišćene kao „spoljnopolitička lopta“, pokazalo se i u krizi sa Ukrajinom. Rusija sve do danas svoju politiku prema susednoj zemlji obrazlaže „zaštitom“ ruske manjine. Takođe, i u Estoniji i u Letoniji, zemljama u kojima živi trećina, odnosno četvrtina Rusa, zabrinuti su zbog toga što bi Moskva mogla to da zloupotrebi i snažnije da reaguje protiv malih suseda.

Pragmatična uzdržanost

Mnoge evropske države imaju jaka multikulturna društva. Evropu sada sve više zaokuplja mogućnost da se podstakne sukob sa velikim zemljama iz komšiluka. Već se intenzivno diskutuje o mogućim kontra-strategijama, naročito ako se imaju u vidu lažne dojave i mediji koje kontrolišu države. A možda sve to za nekoliko meseci bude dovelo i do toga da EU zauzme obavezujuće stavove i da počne da deluje zajednički. „Za sada“, smatra Bosong, „najbolje bi bilo da Evropska unija pokaže uzdržanost“.

Reklama