Zajedničko tržište Srbije i Hrvatske?

U Srbiji posluje više od 200 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj je prisutno samo desetak predstavništava srpskih firmi. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Dojče vele da vlada Srbije nije učinila mnogo na plasmanu srpskog kapitala u Hrvatskoj. „Godinama se odnos odvijao u okvirima prazne retorike i više smo se politički prepucavali nego što se radilo na ekonomskoj saradnji“, kaže Rajić.

Rajić smatra da su u poslednje vreme vlada u Zagrebu i predsednik Ivo Josipović otvoreniji za ekonomsku saradnju i da je poseta predsednika Borisa Tadića signal da se stvari kreću na bolje. Rajić se zalaže za neku vrstu zajedničkog tržišta i dodaje da su i srpsko i hrvatsko tržište mala tržišta i da su šanse da budu konkurentna daleko veće ako zajedno plasiraju veće količine roba na tržište Evropske unije, ali i Rusije sa kojom Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini.

Dragoljub Rajić smatra da su ocene da srpski kapital nije dobrodošao u Hrvatsku paušalne. „Problem je to što niko ozbiljno nije pokušao, a niko nije dao ni signal da kapital nije dobrodošao. Bilo je samo nekih pojedinačnih pokušaja, koje nije pratila aktivnost vlade. Sa druge strane, imate dosta srpske robe koja se, bez obzira na sve, prodaje u Hrvatskoj”, kaže Rajić.

Završiti sa pričom o tajkunima

Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija kaže za Dojče vele da činjenica da ima znatno manji broj hrvatskih kompanija u Srbiji nego obratno nije dobra i založe se za znatno veću regionalnu ekonomsku saradnju. Bušatlija navodi da ne veruje da je postojala politička odluka da se spreči ulazak srpskog kapitala u Hrvatsku.

„Verovatno su postojale neke dnevnopolitičke brane, ali i takve odluke nadvlada ekonomska logika. I naši investitori su dosta krivi što tamo nisu više zastupljeni. Sećam se jedino Delte i nekih pokušaja MK grupe da uđu na hrvatsko tržište, ali to nisu baš kompanije sa kojima bi zemlja koja je na pragu ulaska u EU rado sarađivala. To su ljudi koje prati imidž tajkuna i mislim da bi bilo najbolje da se u Srbiji završi više sa tom pričom o tajkunizaciji. Tada će svim investitorima biti lakše da izlaze na druga tržišta“, ocenio je Bušatlija.

Strateško partnerstvo

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca smatra da se investicije u regionu mogu povećati, ali da probleme sa likvidnošću i obrtnim sredstvima imaju sve zemlje u jugoistočnoj Evropi. „Budućnost za sve zemlje regiona jeste da se otvori što više firmi koje bi bile strateški partneri. To znači da firme iz različitih država ulože određeni procenat i da se spajanjem podigne nivo standarda gotovih proizvoda“, predlaže Rajić.

Sa druge strane, Bušatlija ne vidi način da se u ovom trenutku povećaju srpske investicije u regionu. „Sa investicijama ne stojimo dobro ni kod kuće, tako da ne vidim gde bi se našao interes da se investira napolju.“

Autorka: Vesna Rajković, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković