Zahtev za istim pravima

Albanci sa juga Srbije, koji godinama traže političku i teritorijalnu autonomiju u okviru Srbije, šansu za ostvarenje tih zahteva vide u planu Martija Ahtisarija kojim je definisan predlog budućeg statusa Kosova kao i prava Srba u okivru njega.

Lideri albanskih stranka, koje imaju svoje odbornike u skupštinama opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, traže za albansku nacionalnu zajednicu ista prava predviđena Ahtisarijevim planom za Srbe na Kosovu.

Nagip Arifi, predsednik opštine Bujanovac i jedan od lidera Partije za demokrtasko delovanje (PDD) koja ima svog predstavnika u Skupštini Srbije, kaže da će ta stranka insisitirati na reciprocitetu.

"Oni su dobili najveće standarde što se tiče ljudskih i manjinsnkih prava. Što se tiče povezivanja sa maticom, kao što je predviđeno Ahtisarijevim predlogom da Srbi imaju povezivanje sa Srbijom, mi takođe tražimo da imamo specijalne veze sa Kosvom kao što je obrazovanje, kultura i ostalo"

Albanci između ostalog traže i demilitarizaciju juga Srbije, otvaranje Okružnog suda u Preševu, ali i veće učešće u lokalnoj policiji.

"Načelnik policije u Bujanovcu je iz srpske nacionalne zajednice, komandir policije takođe, a i šef operative. Ni jedan, znači, nije Albanac"

Lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) i Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa smatra da bi u okviru "specijalinih veza sa maticom" trebalo rešiti i problem fakultetskih diploma stečenih na Kosovu koje se u Srbiji ne priznaju.

"Oni koji se vraćaji imaju poteškoće zbog nostrifikacije diploma. Moraju, možda, drugi put da polažu ispite na univerzitetima u Srbiji gde im je vrlo teško zbog nepoznavanja jezika i ostalog"

Za razliku od Arifija i Mustafe, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) i bivši politički lider rasformirane paravojne organizacije OVPBM Jonuz Musliju ne vidi budućnost takozvane Preševske doline u okviru Srbije.

" Sve oči su uprte ka Kosovu. Mislim da je pravi put, put sa Kosvom. Granice se menjaju mirnim putem"

Pored Ahtisarijevog plana za Kosovo, albanski lideri uporište za zahteve za političku i teritorijalnu autonomiju na jugu Srbije nalaze i u refrendumu iz 1992. godine i u prošlogodišnjoj Političkoj platformi albanskih odbornika u tri opštine. Srpske vlasti proglasile su taj referendum nezakonitim, a ni jedan od zahteva iz Političke platforme nije ostvaren.